Саморуков у тексту “Више од Косова: Како су протести трансформисали српске односе са Русијом”, објављеном на сајтовима Балкан Инсигхт и Царнегие.ру, наводи да је последњих недеља Србија била глобална тема, као једна од првих земаља која се због пандемије Ковида-19 нашла у политичким превирањима.
Он подсећа да су хиљаде људи изашле на улице протестујући против поновног увођења рестрикција због епидемије. Протести су трајали неколико дана, било је насиља, повређено је више десетина људи. До протеста је дошло само неколико дана пре дуго очекиваног наставка преговора Косова и Србије, што је унело сумњу да су у протесте могли да се убаце провокатори.
Бројни посматрачи оптужили су Русију да распирује проблеме на Балкану – на Москву се гледа као на противника решења питања Косова, које би вероватно олакшало евро-атлантску интеграцију дугогишњег савезника Русије. Иако нема доказа за директну умешаност Русије у протесте у Србији, протести су већ довели до промена у руско-српским односима.
Аутор текста, који је и заменик уредника Царнегие.ру, наводи да су Срби имали доста разлога да се узнемире због начина на који се њихова влада носи с пандемијом. Он подсећа да је после два месеца строгих мера затварања већина ограничења укинута пред парламентарне изборе.
Само неколико дана пошто је проглашена победа на изборима Српске напредне странке, предвођене председником Александром Вучићем, власти су известиле о расту броја инфицираних коронавирусом и покушале да поново уведу већину рестрикција.
Као одговор на то, многи су оптуживали Вучића и његову странку да свесно угрожавају животе због избора и обезбеђења лојалног парламента.
“Велики број насилних инцидената и провокација на иницијално мирним протестима указује да се незадовољством јавности манипулисано”, пише Саморуков.
Међу главним изазивачима проблема, српске власти су именовале проруске радикале, што је оптужба без преседана у традиционално пријатељским односима Русије и Србије.
Вучић је раније, пише Саморуков, настојао да свој наратив о протестима прилагоди публици. Тако је у Кремљу описивао протесте против његове све ауторитарније владавине као покушај “обојене револуције”, док је на Западу говорио о демонстранима као о шовинистима и ултранационалистима, који желе да поткопају његове напоре да приближи Србију Западу.
Овај пут је међутим другачије и, мада Вучић није директно оптужио Русију да спонзорише протесте, српски званичници и проруски медији нису штедели речи приказујући учеснике протеста као проруске националисте који покушавају да спрече предстојеће преговоре о Косову.
Тако је табу срушен – деценијама је руска популарност у Србији била у великој мери заснована на писању локалних медија и безусловној подршци српских бирократа.
“Сада се испоставило да су спремни да представе Русију као непријатељску силу, барем у неким случајевима”, навео је Саморуков, додајући да је некада недодирљив имиџ Русије у српској јавности срушен.
Аутор наводи још једну област са јаким руским утицајем и могућим последицама – енергетику. Саморуков пише да је након победе на изборима Вучић очигледно одлучио да му његов политички савез са дугогодишњим партнером – Социјалистичком партијом Србије, више није од користи.
Социјалисти су лојални чланови владајуће коалиције од 2012. и уздржавали су се од критике Вучића, а у замену за то уживали у лукративним функцијама у јавним предузећима.
Овај пут у коалиционим преговорима има неких турбуленција и Вучић притиска социјалисте да “прочисте” партијско руководство или ће остати ван владе.
Везе социјалиста са Москвом, подсећа Саморуков, датирају из Милошевићевог времена. Он пише да се лидер СПС Ивица Дачић види као проруска противтежа прозападном Вучићу док је, мање у јавности али не мање важан, на челу Србијагаса годинама социјалиста Душан Бајатовић.
Управа социјалиста у индустрији гаса обезебдила је да Србија остане један од најлојалнијих и најмање захтевних клијената руског енергетског џина Гаспрома.
“Србија увози гас искључиво из Русије, плаћа једну од највиших цена у региону и до недавно није било много говора о диверзификацији снабдевања”, наводи Саморуков и додаје да је увоз нетранспарентан и регулисан нефлексибилним, деценијама старим споразумима.
Он пише и да је Гаспромов стари партнер Петар Шкундрић, министар енергетике 2008-2011, већ изгубио позицију Дачићевог саветника за енергетику јер је његов син учествовао у протестима.
У међувремену се у српским таблоидима критикује Бајатовић, док потпредседник СПС Новица Тончев прети блокадом аутопута ако буду склоњени директори из редова социјалиста.
“Разлози за незадовољство Москве Вучићем се мултипликују готово свакодневно и преговори о Косову, са својим геополитичким импликацијама, један су део приче”, навео је Саморуков.
Он пише да је у само неколико недеља од избора Вучић променио деценијски статус кво у водећим сферама руско-српских односа.
“С обзиром на склоност обе стране према неконвенционалним мерама, рано је да се прогласи победник. Ипак, односи две земље никада неће бити исти”, закључио је Саморуков.
