Ђурић је још нагласио да су дошли испред Председништва, јер је ту адреса свих проблема грађана, с обзиром да је та институција узурпирала извршну, судску и законодавну власт у Србији.
Такође, Петар је подсетио на лажи о смрти његовог оца које су износили највиши представници власти почев од председника Вучића, премијерке Брнабић, Златибора Лончара и директора болнице у Земуну Драгоша Стојановића.
Ђурић је такође изјавио да има основану сумњу да се по налогу председника Вучића спречава суд да ради свој посао, али да то неће бити разлог да не истраје у борби за ћалета.
Гордана Ђурић, супруга покојног Љубише Ђурића изјавила је да никоме не би пожелела оно што се десило њеној породици. Да је стално била у контакту са покојним Љубишом који јој је говорио да се налази у хорор болници, да су услови у болници били ужасни.
Гордана је изјавила да поседује документацију болнице да је њен супруг 3 дана чекао на респиратор који му је био хитан и нужан, а да га није добио и на тај начин није добио шансу за живот.
Такође, подсетила да је у то време док је њен супруг умирао без респиратора да су се властодршци на сва уста се хвалили како имају респираторе и да су их и поклањали. Упитала је зашто институције не раде свој посао и затражила је правду за свог Љубишу.
На конференцији се обратила и деветнаестогодишња девојка Сара Радоњић ћерка покојног Љубинка Радоњића, који је преминуо под неразјашњеним околностима уз многобројне пропусте болнице у Краљеву.
Она је навела да њен отац отац Љубинко није добио адекватну медицинску помоћ и да ток његовог лечења није био регуларан. Почевши од тога да породици Радоњић није у законском року од 2 сата јављено да је Љубинко преминуо, већ да им је јављено 13 сати након што је преминуо.
Такође, да је 4 сата након што је Љубинко био мртав да их је медицинско особље уверавало да је он у стабилном и свесном стању.
Сара је још навела да је највећи скандал био по преузимању посмртних остатака када добијају заварени неиндентификовани сандук, те да су због тога контактирали полицију, Епидемиолошки центар, као и начелника болнице у Краљеву који их је уверавао да се документација налази у сандуку.
На инсистирање породице да се отвори сандук утврђено је и фотографисано да се у сандуку не налази документација.
Због свих горе наведених пропуста породица Радоњић је поднела кривичну пријаву, међутим и након више од годину дана тужилаштво у Краљеву није урадило ништа по овом питању, није ни саслушало актере овог случаја.
На крају конференције Петар Ђурић је позвао и друге породице које су изгубиле чланове породица да му се јаве и да се заједно боре за истину о смрти њихових најмилијих, а да је он спреман да им пружи сваку врсту помоћи.
