Дугачак је списак свих замерки које су побројане у новом извештају Европске комисије о напретку Србије. Српским властима се налаже као приоритет увођење санкција против Русије, а како сазнаје Нова.рс замера им се и запаљив говор против политичких противника, поступање РЕМ-а током кампање, прекомеран број в.д. кадрова у јавној управи, јавно довођење у питање пресуда за ратне злочине суда у Хагу…
Нацрт извештаја ЕК о Србији биће објављен сутра, а у том документу се наглашава да се Србија није ускладила са санкцијама према Русији, које је ЕУ увела због агресије на Украјину.
„Низ акција и изјава Србије је био у супротности са спољнополитичким ставом ЕУ. Од Србије се очекује да као приоритет испуни обавезе и прогресивно се усклади са рестриктивним мерама ЕУ у складу са преговарачким оквиром Србије“, пише у документу, а пренео је РСЕ.
У области спољне и безбедносне политике дошло је до назадовања и опала је стопа усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ – са 64 одсто, колико је било 2020. на 45 одсто, колико је сада.
Запаљиви говори, праћење РЕМ-а
Према информацијама нашег портала, када је реч о политичким критеријумима, у извештају ЕК се констатује да се у Народној скупштини одржавају запаљиви говори против политичких опонената и институција које изражавају другачије политичке ставове.
Наглашава се и да нема никаквог прогреса у реформи јавне управе. У том погледу замера нам се прекобројан број в.д. кадрова и истиче да је неопходна контрола од стране Секретеријата за јавне политике, као и да је потребно спровести Закон о планском систему.
Никакав напредак није начињен у области слободе изражавања, а истиче се и да су забрињавајући случајеви претњи и насиља над новинарима. У извештају се наводи да се није напредовало у спровођењу Медијске стратегије и усвајању релевантног законодавства, као и да ће се пажљиво пратити процес доделе лиценци од стране РЕМ-а.
У обзир ће бити узет и извештај ОДХИР о поступању РЕМ-а и Привременог надзорног тела током кампање, који није позитиван.
У документу Европске комисије наглашава се и да је Европрајде био окружен правном несигурношћу, као и да је одржавање те манифестације било неизвесно до последњег тренутка.
Односи са Хрватском затегнути
Када је реч о односима у региону, наводи се да су они с Хрватском „све више затегнути уз повремене политичке сукобе“. Са друге стране, односи Србије са Црном Гором се оцењују као „изазовни“, али се наглашава да су обе стране наговестиле вец́у спремност за ресетовање односа и напоре на решавању отворених питања, пренео је Радио слободна Европа.
Посебан део се односи на процес нормализације односа Београда и Приштине, при чему се оцењује да нема конкретног напретка у преговорима о свеобухватном и законски обавезног споразума.
У документ се Београд и Приштина позивају да се „без даљег одлагања“ конструктивно ангажују и унапреде преговоре о свеобухватном, правно обавезујуц́ем споразуму о нормализацији. Постизање таквог споразума је „хитно и кључно“, стоји у извештају, како би Косово и Србија могли да напредују на свом европском путу.
Ограничен напредак у борби против корупције и организованог криминала
Европска комисија у извештају констатује и да постоје изазови у правосуђу, непристрасности, одговорности, ефикасности, професионализму и обуци.
РСЕ је пренео да је по питању борбе против корупције, према налазима Европске комисије, Србија учинила само „ограничени напредак“. Број нових истрага и коначних пресуда повећан у 2021. у поређену са годину дана раније, али је пао број првостепених оптужница.
Наводи се и да Србија треба да појача превенцију и сузбијање корупције и повец́а коначну конфискацију имовине у предметима високог профила.
Лошу оцену је Србија добила и по питању борбе против организованог криминала и у том погледу забележен је само „ограничен напредак“. Спомиње се да је у протеклом периоду, повећан број нових истрага и коначних пресуда, али да је опао број оптужница и првостепених пресуда.
Србији се замера и јавно довођење у питање и непоштовање пресуде за ратне злочине Механизма за међународне кривичне судове.
У извештају се наглашава и да је, када је реч о миграцијама, потребно усклађивање са визном политиком ЕУ.
Велики утицај државе на привреду
Према налазима Европске комисије, фискалне реформе су неуједначене, а наглашава се и слабост у буџетском планирању. У извештају се констатује да држава и даље има велики утицај на привреду и да пословни сектор није довољно развијен. На то, наводи се, утичу и корупција и изазови у правосуђу.
Такође, постоји проблем у јавним набавкама и овде се посебно наглашава доношење Закона о посебним поступцима за линеарне инфраструктурне објекте.
У извештају ЕК се наглашава и да нема напретка у поглављу 27, који се односи на животну средину, као и да је потребно усвојити национални план за енергетику. Истиче се да је потребно расписати аукцију за обновљиве изворе енергије и убрзати раздвајање Србијагаса.
Наташа Латковић, Војислав Милованчевић Нова
