Поводом информација које су се појавиле у медијима о контактима бившег начелника новосадске полиције Слободана Малешића са контроверзним бизнисменом Звонком Веселиновићем, као и са одређеним бројем највиших државних функционера, скрећем пажњу јавности на чињенице које истрагу против Малешића могу учинити прецизнијом и обухватнијом.
Прво, од када је СНС 2012. године преузео власт у Новом Саду, све битне процесе у граду опредељују Андреј Вучић и Звонко Веселиновић.
Андреј Вучић управља политичким животом, а Звонко Веселиновић оркестрира криминалном сценом Новог Сада.
Друго, није непозната чињеница да су Звонко Веселиновић и Слободан Малешић у пријатељским односима, а сада сазнајемо и да су кумови.
Звонко Веселиновић је заједно са бившим директором полиције Владимиром Ребићем битно утицао на постављење Малешића за првог полицајца Новог Сада, јер су и раније били у пријатељским односима.
Треће, поводом места и улоге бившег градоначелника Новог Сада и актуелног министра одбране Милоша Вучевића у овом криминално-политичком замешатељству, скрећем пажњу на важну чињеницу. Наиме, да би ова истрага била целовита, требало би обратити пажњу и на име локалног осуђиваног „бизнисмена“ Марка Босанца Боскета, који је лични пријатељ Милоша Вучевића, а десна рука Звонка Веселиновића.
Босанац је власник фирме „Монтоп“ која добија послове од јавних комуналних предузећа у Новом Саду, а са ЕПС-ом је потписао уговор о очитавању бројила на територији целе Србије у вредности од 100 милиона евра.
Марко Босанац Боске је „везни играч“ и пословна спона између Милоша Вучевића и Звонка Веселиновића. Био је толико близак Малешићу да је његова фирма стипендирала студије Малешићевом сину.
Четврто, мислим да је од интереса за истрагу и веза између Слободана Малешића и Небојше Петрића, власника фирме за производњу вештачког ђубрива „Промист“ и једног од власника грађевинске компаније „Галенс“. И пре доласка Малешића, а поготово после његовог именовања на место начелника новосадске полиције, фирма „Галенс“ је у Новом Саду привилегована.
Градска управа на чијем је челу био Милош Вучевић све време је погодовала фирми „Галенс“, мењајући регулационе планове у њену корист, а на штету јавног интереса, уходаним начином: прво „Галенс“ купује потпуно неатрактивно грађевинско земљиште, а одмах после тога Градска управа Новог Сада мења урбанистичка документа омогућујући већу спратност, кубатуру и степен изграђености објеката на тим локацијама.
„Галенс“ је тако књижио огроман профит, а Град Нови Сад штету.
Иначе, Малешић и Петрић се познају и изградили су пријатељске односе још у родном Пријепољу. Иако су пословне махинације између Милоша Вучевића и Небојше Петрића више него очите, оне под полицијском управом Слободана Малешића нису ниједног тренутка биле предмет његове професионалне пажње.
Дакле, можда је истрага против Слободана Малешића кренула од у том тренутку доступних чињеница, али више је него јасно да контакти и линије утицаја Слободана Малешића превазилазе оно што је на почетку био предмет криминалистичке обраде.
Срамна је чињеница да пословну активност Звонка Веселиновића власт не спутава, напротив, она је подстиче и на разне начине фаворизује.
Само у Новом Саду фирма Звонка Веселиновића „Гранит Пешчар“ из Љига и поплочава гранитним плочама центар града у процењеној вредности од 10 милиона евра.
Очито је да у Новом Саду постоји криминални промискуитет и прећутна сагласност врхова градске власти, тужилаштва и полиције ко сме а ко не сме да буде процесуиран.
Зато позивам надлежне органе да поступају професионално и да прошире истрагу која би обухватила све актере који су били у вези са Слободаном Малешићем.
