Председник Србија Центар Здравко Понош изјавио је да је Александар Вучић изашао задовољан са охридских преговора јер је остварио оба циља која је себи поставио „први – да он поново ништа не потпише, без обзира што је у име Србије преузео обавезу и други – да одговорност за испуњење те преузете обавезе пребаци на друге“.
Понош је у ауторском тексту за портал Нова изнео мишљење да ће напредак Србије на путу европских интеграција сада нераскидиво бити условљен испуњењем обавеза из споразума на који је Александар Вучић управо дао пристанак. „Сада ти Вучићеви непотписани споразуми постају субстанца поглавља 35, поглавље 35 ће бити семафор кроз који мора да прође напредак Србије у свим осталим областима. Поглавље 35 није више нешто што нас чека на крај пута, ако тамо икад стигнемо, него оно постаје „оберпоглавље“ сад и одмах“ закључује Понош.
„Од овог момента европски пут Србије није више точак који се споро креће, а често и у погрешном смеру. То је сада бицикл. Предњи точак води нас у ЕУ, али педале не покрећу тај точак. Педале покрећу задњи точак, а он је имплементација косовског споразума. Тај точак је у ствари поглавље 35. Да би напредовали на европском путу, Србија ће морати обавезно да окреће косовски точак. То наравно не значи да је овим споразумом и његовом реализацијом и милиметар ближе чланству у ЕУ“, каже Понош и додаје „Вучић је Европски пут Србије чврсто условио кооперативношћу Србије у остварењу косовске државности. Урадио је оно чему су се сви пре њега опирали и изгледало је као да је задовољан због тога.“
Понош сматра да је Вучић задовољан оваквим аранжманом јер „он и не жели да Србија иде ка Европи. Ових 11 година његове власти и сваки нови дан сведоче томе. Зато нам је онако озарен саопштио вест о „оберпоглављу“. Друго, сада ће бити у ситуацији да одговорност за брзину на европском путу, а и за реализацији његовог косовског дила пребацује на проевропску опозицију. Рачуна да ће она морати заједно с њим да окреће његов косовски точак ако хоће да тај бицикл иде ка Европи. Он ће наравно наставити да забушава, седи и држи управљач врлудајући. Десна опозиција ће му наравно бити корисна. Њих не мотивише ни европски ни косовски точак. А он ће моћи да се трси објашњавајући како је он умерен, умивени најевропљанин и одговоран партнер у односу и на ову и на ону опозицију.“
„Слаб напредак у спровођењу споразума може успорити и пут Косова ка ЕУ, ако Приштина не испуњава обавезе „ каже Понош износећи уверење да то ионако није приоритет аутора споразума. „Њима је приоритет чланство Косова у НАТО, а ту евентуално забушавање Приштине у имплементацији овог споразума није сметња. Важно је да споразум отвори врата да непризнавачи у оквиру НАТО могу креативно да читају прихватање споразума од стране Србије и да не затежу око уласка Косова у НАТО. Тако долазимо до оног за нас неповољног сценарија – Косово у НАТО, а Србија није у ЕУ. Након уласка у НАТО, Косово је обезбеђено чланом 5. а не неким посебним војним контигентом потребним на другом месту. Тема уласка Косова у УН је иначе служила као црвена марама за одвлачење пажње“.
Понош закључује „у Охриду смо добили још једну горку лекцију како није тачно да више немамо шта да изгубимо око Косова. Док год је ове власти наставићемо да губимо. Све чешће и оне ствари које нису директно повезане са темом Косово. Вучић ће их већ некако повезати“.
