Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Ниша, од Владимира Ђорђевића из Удружења „ПОНС“.
Они су Поносни, Одговорни, Нескривени, Самостални. ПОНС фондација успела је да окупи особе са инвалидитетом у Нишу, повеже их и активира јер власт јаче чује глас заједнице него глас појединца. О искуствима ПОНС-а у борби за веће учешће особа са инвалидитетом (ОСИ) у доношењу одлука за платформУ ПРОМЕНИ говори Владимир Ђорђевић.
– Због чега је активизам важан?
Непостојање особа са инвалидитетом у јавној сфери Србије, гурање под тепих проблема које ОСИ имају у свакодневном животу, несензибилисаност власти на свим нивоима за основне потребе и основна права ОСИ, не остављају могућност за било шта друго осим за активизам и борбу. Србија као друштво неће доћи до оног нивоа развоја у коме ће особе са инвалидитетом имати равноправне и једнаке шансе као други грађани без ангажовања и друштвеног активизма управо особа са инвалидитетом које ће ту једнакост непрестано захтевати.
– Која је била иницијална каписла да покренете ову иницијативу?
Чињеница да су организације и појединци у Нишу недовољно повезани и да се ретко оствари консензус око основних проблема које треба решавати и њихове приоритизације. Овим ангажманом смо успели да окупимо, саслушамо, донесемо закључке и препоруке и покренемо један процес који, иако неизвесног краја, ипак има резултате управо у том повезивању и заједничком раду.
– Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Друштво неједнаких и неравноправних попут нашег, често покушава да прикаже себе у демократском оделу. То лажно представљање се своди на пропаганду која злоупотребљава особе са инвалидитетом и поједина удружења која окупљају ОСИ. Све ово обесмишљава искрен и одговоран посао на друштвеном ангажману и човека тера да размисли и преиспита сопствене мотиве и постигнућа.
– Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?
Наши резултати зависе од спремности локалне власти да погледа, сагледа и разуме наше препоруке и да настави процес за који смо им дали иницијалне импуте. Од недемократске власти тешко је очекивати било какву кооперативност за наставак процеса.
– Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Само окупљање организација и појединаца и укључивање заједнице ОСИ најзначајнији је и највреднији наш резултат.
– По(р)ука будућим активистима…
Вредности у које верујемо и за које се боримо важније су и трајније од сваке препреке на коју ћемо наићи.
Аутор фотографије је А.Ђ./МРЦН.
