Вест да су геј парови у Хрватској добили право да буду усвојитељи је преко агенција Фонет, Бета и Тањуг дошла до бројних медија у Србији, од Данаса, Недељника и Политике, до таблоида попут Информера, Курира…
Проблем је очито био у речи „удомљавање“, коју су новинари без нарочите провере превели као „усвајање“, а заправо се најближе може превести као „хранитељство“.
Поменута вест се односи на мишљење које је Уставни суд недавно дао на хрватски Закон о удомитељству, на који су се жалили активисти за заштиту права ЛГБТ заједнице.
У још два члана тог закона се спомињу само „брачни или изванбрачни друг“ као могући хранитељи, а активисти за заштиту ЛГБТ права су од Уставног суда затражили да их управо због тога укине.
Како наводе, поменута дефиниција потпуно игнорише геј заједницу као могуће хранитеље с обзиром на то да је геј паровима у Хрватској омогућено да склапају само „животна и неформална животна партнерства“, док се појмовима брачна и изванбрачна заједница, према њиховом мишљењу, имплицира да се ради искључиво о хетеросексуалним паровима.
Уставни суд Хрватске је оценио да је Закон о удомитељству добар и одбио да иницира укидање поменутих чланова, али је закључио да су судови у одлучивању о томе коме ће доделити статус хранитеља дужни да поштују Устав који забрањује дискриминацију.
„Стога су судови и друга тела дужни да оспорене законске одредбе тумаче и примењују на начин који ће свим особама под једнаким условима омогућити учествовање у јавној услузи удомљавања, дакле, независно од тога да ли потенцијални удомитељ живи у животном или неформалном животном партнерству“, наводи Уставни суд и подсећа да је априори искључивање (прећуткивање) истополних парова дискриминаторно.
Одлуку Уставног суда Хрватске можете наћи овде.
„Удомитељство“ није исто што и „посвојење“
Удомитељство је, према хрватском Закону о удомитељству, дефинисано као вид социјалне услуге смештаја детету, али и старијим особама. За ту услугу хранитељи од државе добијају одређену новчану накнаду сваког месеца којом треба да покрију трошкове живота особе која живи са њима, као и месечну плату. Удомитељство може бити и занимање, а у том случају удомитељи имају и пензионо и здравствено осигурање.
Све време центар за социјални рад надгледа боравак који је временски ограничен, а сам удомитељ је у обавези да детету омогући да контактира са својом примарном породицом, родбином и другим блиским особама у складу са одлукама центра за социјални рад, па чак и да подстиче те контакте.
Са друге стране, посвојење односно усвајање, које дефинише Обитељски закон, јесте заснивање трајног односа између усвојитеља и детета. Усвојена могу бити само деца до 18. године живота, а „посвојитељи“ тиме постају родитељи, односно старатељи, док биолошки родитељи губе сва права и дужности. После одређеног времена, ни центар за социјални рад више нема обавезу да надгледа ту породицу.
Право на усвајање деце у овом моменту у Хрватској имају само „брачни или изванбрачни другови“, другим речима, само хетеросексуални парови који једини имају права да склопе оно што се зове брачна или ванбрачна заједница (геј парови имају права на животну и неформалну животну заједницу). Пред законом све те заједнице имају иста права (склапају се пред матичарем, партнерима је дато право наслеђивања итд) осим у делу који се тиче управо усвајања деце.
Законска регулатива у Србији
У Србији Породични закон препознаје појам „хранитељства“, које се може засновати само ако је дете малолетно и траје најдуже до 18. године живота, уз могућност продужења ако дете има сметњи у развоју. И хранитељи имају права на накнаду, као и дужност да дете чувају, подижу, васпитавају и образују. Хранитељи су најчешће породице, односно заједнице мушкарца и жене. У неким случајевима то могу бити и самци.
„Старатељство“ је могуће засновати и са децом без родитељског старања или пунолетне особе које нису у стању да се старају о себи. Старатељ је неко ко, осим што води рачуна о основним животним потребама штићеника, заступа га, издржава и управља његовом имовином.
У случају усвајања, као и у Хрватској, формира се трајна заједница између детета и усвојитеља, а свако право биолошких родитеља престаје.
Породични закон Србије дефинише да усвојитељи могу бити само „супружници или ванбрачни партнери“, а може да усвоји и самац у изузетним случајевима када постоје нарочито оправдани разлози за то, о чему одлучује министар.
Ни у Србији усвојитељи не могу бити припадници геј заједнице, с обзиром да истополни парови немају права на склапање било каквих заједница пред законом – ни брачне ни ванбрачне, јер су оне дефинисане искључиво као „заједница живота мушкарца и жене“.
Марија Вучић Раскринкавање.рс
