Синиша Мали, после годину дана на функцији градоначелника, говори за “Новости“ о прошлости, садашњости и будућности престонице
КАДА смо мој тим и ја преузели руковођење градом, затекли смо празну касу, кредите, неплаћене обавезе према трудницама, породиљама, пензионерима и другим угроженим социјалним категоријама. У тежој смо ситуацији од Републике, па је реално да тек 2017. имамо стабилизоване финансије, за „Новости“ прича градоначелник Синиша Мали, који је пре тачно годину дана дошао на чело престонице.
– Веома сам поносан што обављам ову одговорну функцију. Када сам постао градоначелник, ситуација у Београду је била много тежа него што сам и могао да претпоставим. Нисам се покајао што сам прихватио ово одговорно место. Међутим, био сам принуђен да повучем неке непопуларне мере.
Које су то биле тешке одлуке? И да ли је могло боље?
– Увек може боље. На самом почетку мандата, имали смо поплаве у Обреновцу и то је дефинитивно најтежи тренутак у мом животу. Празна градска каса приморала је да правимо велике резове у потрошњи и доносимо болне одлуке – смањење додатака за најсиромашније пензионере, труднице и породиље. Буџет нам је био празан, а пратили смо и одлуке које су доношене на републичком нивоу. Морали смо да консолидујемо финансије и за годину дефицит је спао са 20,25 на 10,5 одсто.
Који је највећи проблем града?
– Осим празне касе, то је ГСП и функционисање јавног превоза! Тај дугогодишњи проблем сада решавамо системски. Правимо студију оптимизације саобраћаја, радимо на промени тарифног система. Град ћемо поделити на четири зоне, смањићемо цену карте за приградске општине од 20 до 40 одсто. Дефинисањем зона, већина грађана почеће да плаћа превоз, што је неопходно да се систем одржи.
Због несташице новца укинути су многи бенефити најосетљивијим категоријама становништва. Да ли ће се неке повластице вратити?
– Многе су повластице већ враћене, а неке ћемо вратити када нам буџет дозволи. Циљ нам је да заштитимо најугроженије групе грађана. Кад су се стекли услови повећали смо накнаде за незапослене породиље, новчану помоћ примају и породице са близанцима, тројкама, четворкама, а и најбољим студентима су враћене стипендије. Подсетићу да је рецимо код попуста за „Инфостан“ било много злоупотреба. Са Центром за социјални рад правимо анализу свих права из одлуке социјалне заштите како се сличне махинације више никада не би дешавале.
Претходних годину дана поскупели су грејање, вода, канализација, одржавање и чишћење зграда…
– Последице лошег вођења града од претходне власти се још осећају. Годинама се нису мењале цене комуналних услуга. Многа предузећа су због тога била доведена на руб пропасти. Појавили су се огромни дугови. Морали смо да уравнотежимо цене, да их ускладимо са инфлацијом. Прошле године јавна предузећа су направила добит од осам милиона евра, а само 2013. били су губиташи.
Зашто касне многи велики пројекти?
– То су пројекти који су започети пре него што сам ја дошао на чело града. Реновирање Улице Степе Степановића је потписао Драган Ђилас. Највећи пропуст је био затварање 4,5 километара улице одједном. За сваки дан кашњења извођач ће морати да плаћа пенале. Што се тиче Моста на Ади, уопште се није водило рачуна о расељавању Рома који су живели на траси будуће саобраћајнице код Тошиног бунара. Тај проблем смо ми сада решили и веома сам поносан што смо са ЕУ обезбедили смештај за многе породице и што на томе и даље радимо.
У време штедње, град планира да запосли додатних 800 комуналних полицајаца. Имамо ли ми пара за то?
– Комунална полиција је веома важан фактор овог града. Тренутно имамо 311 оперативаца који раде у више смена. То је недовољно за град од два милиона становника. Упошљавање нових полицајаца је улагање у безбедност грађана. Мање ће бити дивљих депонија и бахатог паркирања. Иначе, нећемо одједном запослити 800 људи. Ове године обучићемо око 300 полицајаца, јер су толики образовни капацитети. Нови кадрови неће бити удар на буџет, већ ће већи број комуналних полицајаца донети више наплата од казни.
Шта је потребно Београду да постане права метропола?
– Морамо доста да радимо на томе, почевши од подизања нивоа услуга које нуди градска управа до завршетка неколико инфраструктурних пројеката. Мислим на нову аутобуску и железничку станицу, завршетак обилазнице, неколико нових мостова и метро.
ПЕШИЋ ПОЧЕО, МИ ЗАВРШАВАМО ПРОКОП КО је од претходника оставио највећи утисак на вас?
– Од свих 65 градоначелника, морао бих да издвојим Бранка Пешића. Он је свакодневно обилазио град, и у његово време много тога се изградило. Био је доступан грађанима, што се и ја свакодневно трудим. Један пројекат који је он започео, ми ћемо завршити. Реч је о железничкој станици Прокоп, која ће бити готова 2018. док ће се колосеци старе станице уклонити 2019. – објашњава Синиша Мали.
БЕЗ РАЧУНИЦЕ ЗА ЛИНИЈУ МЕТРОА ОД УСТАНИЧКЕ ДО ЗЕМУНА ШТА се дешава са пројектом изградње метроа?
– До сада се све радило стихијски, напамет. Није постојала економска рачуница за прву планирану линију која је требало да иде од Устаничке до Земуна. У том случају имали бисмо неколико паралелних трамвајских и аутобуских линија са подземном железницом. Прва линија метроа мора да буде део интегрисаног концепта саобраћаја, да буде повезана са Прокопом, али и „Београдом на води“.
Миленко Ковачевић Новости
