У интервјуу за агенцију Бета лидер странке Србија Центар Здравко Понош каже да опозиција треба да се договори око једног јединог циља и како да се построји да оствари тај циљ и којим модалитетом.
“Тај циљ је рушење власти СНС. Као што је СНС празна љуштура без Вучића, тако је и Вучић без парламентарне већине СНС сатеран у уставни оквир и у чекаоници за лустрацију. На овом питању је могуће направити већину пре него на питању Европе, Русије… Јер је Вучић истовремено и за и против и Европе и Русије, рата и за мира, како му кад треба. Кад прича о демократији – лаже, кад прича о нацији – лаже. Зато са таквом лакоћом шалта своју квазидеологију за осиромашену и неупућену рају”. Понош каже да је “Србија данас приватна држава која обезбеђује благостање за узак политичко-криминални круг, а за све остале је то
блатњавија авлија у којој се чека да живот прође или где се купује карта у једном смеру. Или се устане и то се промени”.
По њему, предуслов за промене, за избор било каквог пута је силазак СНС са власти. “Овај приступ не мора да значи искључиво једну колону. Можеи у више колона које иду ка истом циљу, свако са својим мотивом за чије
остварење је неопходно склонити власт СНС”. Понош сматра да опозиција треба да тражи раздвајање избора, али да се спрема за најнеповољнији сценарио. “Ванредних парламентарних избора неће бити зато што их тражи опозиција, него зато да би Вучић спасао власт на локалу истурајући своје име са лажним обећањима на истовременим парламентарним изборима”.
По њему, најјачи адут опозиције је расположење и енергија антирежимске јавности, грађана Србије, али и стање унутар структура режима “Превише лоптица имају у ваздуху, а руке им све заузетије међусобним гуркањем и трпањем у џепове.” Одговарајући на питању о спољном утицају на расплет политичке кризе у Србији Понош каже да спољним факторима није приоритет да распетљају политичку кризу у Србији. “Тај чвор гуши нас, а не њих. Њима је важно да се не саплићу о тај чвор. И наравно да максимализују свој утицај и интересе, а сузбију другу страну. Из те перспективе Србија је објекат узајамног одмеравања, са оваквом влашћу веома подесан за ту работу.” Понош каже да “уз очекивано и легитимно заступање својих интереса разни изасланици, парламентарци и амбасадори пречесто показују неразумевање и индоленцију. Гротескна је и контрапродуктивна медијска кампања за Србију на западу у извођењу Вучићевих перјаница које су се прославиле пропагирањем насиља и аутократске Вучићева владавине. Сад ће Пинк који је бранио Косово од Оливера Ивановића да пропагира западне вредности”.
