Игор Милић је пре месец дана купио стан на кредит. Прво што га је нотар питао било је – „Јесте ли ожењени?“. „Није ми било јасно зашто ме нотар пита, за мене, интимно и приватно питање.
„Некако ми је звучало као да су ме у банци питали – шта сам тог јутра доручковао.“
Ова новина уведена је новим Законом о поступку уписа у катастар, не да би нотари знали да ли су њихови клијенти емотивно заузети.
Већ да би се потенцијално променила озбиљна дискриминаторна политика у Србији.
По којој су жене власнице тек сваке четврте некретнине, а свега 13 одсто пољопривредних газдинстава.
Чим немаш на папиру – као да немаш ништа
Да је стан купио пре јула ове године, нотар Игору не би није постављао ‘непријатно питање’.
Јер, када би пар купио квадрате, њихов власник би био аутоматски онај ко је уписан у уговору о купопродаји.
„То је, као по правилу, био мушкарац“, објашњава за ББЦ Јасмина Радовановић, саветница за регулаторну реформу НАЛЕД-а.
„Зато су жене имале осећај да су дале новац или да годинама отплаћују кредит, а на крају не поседују стан.
„Логика је – чим немаш на папиру, немаш ништа.“
Ову логику потврђују и бројке.
Тако је тек свака четврта некретнина у Србији у потпуности у власништву жена, а само 11 одсто је у мешовитом поседу, подаци су Републичког геодетског завода.
Маја Радовић из Завода каже за ББЦ да, иако су у Војводини жене подједнако власнице некретнина као и мушкарци, на југу Србије је та разлика најуочљивија.
„Често је обичајно право доминантно.
„Жене се, иако имају право на наслеђивање, неретко одричу наследства у корист брата или браће.“
Зашто је то битно
Иако Игор има жену Тамару, са којом је ушао у кредит од 25 година, мушка имена су доминантна у катастру непокретности.
То није битно само да би се неко осећао као власник, већ и да би одлучивао шта ће са том имовином да уради.
Жене Породичним законом имају право на део стана мужа, ако га је стекао током брака, али након развода све то морају и да доказују месецима, објашњавају из Републичког геодетског завода.
Када је све битно ко је власник стана
Када се некретнина продаје
Када се некретнина поклања
Када се пар разводи и дели имовина
Софија Мандић, правница и активисткиња Женске платформе за развој Србије каже да су жене ретко уписане као власнице непокретности стечених у браку.
„То је узрок економске несигурности код жена, а често и економског насиља у браку.
„Очигледно да је идеја о увођењу ове новине имала за циљ да постојећу диспропорцију измени и да жене учини економски сигурнијим.
„Та идеја је начелно добра, правична и доприноси равноправности мушкараца и жена.“
Како је сада и да ли је боље
Ако Игор и Тамара буду продавали стан, он или она неће то моћи самостално да ураде.
Мораће да траже одобрење једно од другог, кажу у НАЛЕД-у:
„Више не може да се догоди да мушкарац оде и прода заједнички стан, а да нема потпис жене. Или, обрнуто.
„Морате да преговарате са оба супружника. Барем, на папиру.“
У НАЛЕД-у додају да су се нотари дуго бунили да на њих спадне да „испитују приватне ствари“.
„Нотарима је било непријатно и стално су се опирали да постављају питање – јесте ли у браку.
„Али, верујем да то њихово питање може суштински нешто да промени.“
Међутим, да Игор и Тамара не желе да и она буде уписана као власница – закон ту не може ништа.
Ако обоје потпишу изјаву да се у конкретном случају не ради о заједничкој, већ о посебној имовини Игора, Тамара би остала без свог дела, објашњава правница Софија Мандић.
„Постоји могућност да жене буду приморане да дају овакве изјаве, чиме чак и након потенцијалног развода губе право на поделу непокретности стечене у браку.
„Ова опасност нарочито погађа рањиве и жене у положају зависности, може бити изражена у мањим срединама, онима у којима важе патријархална правила о томе ко је – газда куће.“
Шта ако немате прстен
Отворено је и питање третмана ванбрачних заједница и ванбрачних супружника, који су по Уставу Србије изједначени са положајем брачних супружника, додаје Мандић.
„Делује да законодавац није размишљао о њима и да је усвојено још једно решење које ни мало не приближава положај ове две заједнице.“
Да су Игор и Тамара у ванбрачној заједници и да су по пола купили стан – нотара то не би интересовало. Барем, не по дужности.
