Једанаести дан штрајка глађу директорка Канала 9 Маја Павловић почиње најавом да ће, и поред тога што се осећа исцрпљено, радикализовати свој штрајк испред зграде Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и поруком да ће све објаснити на конференцији за новинаре коју ће организовати у 11.55 часова испред зграде Председништва.
Разлог свему је то што ни после толико времена није добила одговор да ли ће бити примљена на разговор са председником Александром Вучићем, као и то што судски спорови које је покренула нису решени.
Током јучерашњег дана огласила се Оливера Зекић, чланица Савета РЕМ-а, која је поручила да то регулаторно тело више нема везе са штрајком директорке Канала 9, док у Унији дискографа Србије позивају Мају Павловић на састанак, апелујући на њу да прекине штрајк. Они су подсетили да је Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) 2014. године потписала споразум о тарифи са ОФПС, као и протокол око накнаде за емитере са СОКОЈ-ем. Додали су и како „Маја Павловић годинама избегава испуњавање законске обавезе“, за шта директорка Канала 9 каже да је лаж и додаје да саопштење Уније сматра срамотним.
„Ако РЕМ више нема никакве везе са Каналом 9, онда се ја питам како то да је Оливера Зекић, да би ме убедила да прекинем штрајк глађу раније ове године, обећала да ће Каналу 9 бити враћено 400.000 динара које нам је ОФПС скинуо са рачуна и да ће покренути иницијативу за измену тарифа РЕМ-а. То се није догодило, а ја сам била прекинула штрајк глађу. Још једном понављам да није тачно да Канал 9 не плаћа своје обавезе према организацијама, плаћамо по оној тарифи која није спорна, јер то омогућава члан 187 Закона о ауторским и сродним правима“, наводи Маја Павловић за Цензоловку.
Минимална накнада коју би Канал 9 требало да плаћа ОФПС-у износи 60.000 динара, док је по неспорној тарифи морао да плаћа 1,3 одсто од прихода од емитовања. Када се ово сабере, добија се да 60.000 представља 1,3 одсто од више од 4,6 милиона динара. По речима Маје Павловић, држава сматра да једна локална телевизија има минималне приходе веће од 4,6 милиона, што је далеко од истине.
Стижу и нове потврде из разних крајева Србије да се локални емитери суочавају са истим или сличним проблемима као и новосадски Канал 9. Након што је директорка Телевизије Форум из Пријепоља Милева Малишић за Цензоловку испричала своје искуство са судским борбама због тарифа СОКОЈ-а и ОФПС-а, описујући те организације као монополистичке, нова потврда да проблем постоји стиже из Лесковца.
Доскорашња главна уредница и заменица директора Телевизије Лесковац Наташа Ђорђевић каже за Цензоловку да је очекивала тишину институција када је у питању случај Канала 9, јер се ради о проблемима који се тичу локалних медија у свим срединама. Она сматра да не постоји воља да се читава ствар помери са мртве тачке.
„Мислим да је начин обрачуна ових накнада противзаконит, да немају неко дебело упориште у закону. Све је по принципу – кадија те тужи, кадија ти суди, сами одређују висину накнаде. Док сам радила у Телевизији Лесковац, имали смо проблема не само са ОФПС-ом, СОКОЈ-ем, РЕМ-ом већ и са кабловским оператерима, који су овде на југу монополисти. Преживљавали смо уз тешку муку, репрограме, суочени са претњама одузимањем дозволе, сводило се на мољакање и то да сам три-четири пута месечно морала у Београд на разговоре. У суштини, никада ништа нисмо успели да решимо и, без обзира на то што се чини да у рукама имамо медије као најјаче оружје, то овде не важи“, каже Наташа Ђорђевић.
И она даје подршку Маји Павловић у њеној борби за остварење циља, иако јој је жао што је дошло до штрајка глађу. Сматра да би решење проблема било то да телевизије плаћају накнаду процентуално на основу прихода.
„Али ту постоји један проблем. Много пута сам потезала ту тему и све се враћа на исти одговор да се не може ићи испод минимума, а они су ти који га одређују. То за шта они кажу да је најнижа тарифа једноставно није реално. Поставља се питање да ли би медијска заједница требало да се удружи око овог питања и да тражи регулисање накнада, али ја се питам која медијска заједница! Зна се у чије руке је прешао велики број медија и колико ће још њих прећи у те исте руке до краја године“, закључује Наташа Ђорђевић за Цензоловку.
А да је потребно редефинисање тарифа за накнаде организацијама за заштиту ауторских права, поручио је и председник АНЕМ-а Веран Матић, који је навео да накнаде за емитовање фонограма уопште нису мале и да би их ваљало кориговати. Како је уочио, кључни проблем тарифе јесте то што су превисоко постављени прагови минималних накнада, па већина медија не плаћа у проценту од прихода, него минималну накнаду која у већим срединама уопште није мала. Због тога би те прагове, сматра Матић, требало кориговати тако да већина медија плаћа накнаде у проценту од прихода, што сада није случај.
Питање накнаде и оспоравање тарифа јесте предмет вишегодишњих судских процеса које воде Маја Павловић и Канал 9. Будући да коначне пресуде не добија од правосудних органа у Србији, она ће задовољење правде, како је раније навела за Цензоловку, потражити на Европском суду за људска права у Стразбуру.
Поставља се питање да ли би медијска заједница требало да се удружи око овог питања и да тражи регулисање накнада, али ја се питам која медијска заједница! Зна се у чије руке је прешао велики број медија и колико ће још њих прећи у те исте руке до краја године (Наташа Ђорђевић)
Ако РЕМ више нема никакве везе са Каналом 9, питам се како то да је Оливера Зекић, да би ме убедила да прекинем штрајк глађу, обећала да ће Каналу 9 бити враћено 400.000 динара које нам је ОФПС скинуо са рачуна и да ће покренути иницијативу за измену тарифа РЕМ-а (Маја Павловић)
Зоран Стрика Цензоловка
