Кажу да ће у наредним недељама, након разговора са грађанима и представницима осталих локалних самоуправа, донети коначну одлуку у вези са изласком на изборе.
Дилема је, наводе, да ли препустити све Српској напредној странци или се борити кроз локалне одборе како би били присутни у институцијама.
Позивају опозиционе странке да преиспитају своју одлуку о бојкоту избора.
Састанку су присуствовали и представници више од 70 локалних самоуправа који су чланови ове организације, како би указали на то коме се, како кажу, бојкотом избора остављају кључеви локала након тога.
Владимир Јовановић, некадашњи градоначелник Прокупља, поручио је да у институцијама морају бити и представници европске Србије, а да су избори један од начина за то.
„Опредељење људи који су били данас је јасно да они желе да учествују на локалним изборима и мислим да ћемо и ми то имати у виду када будемо доносили одлуку о неким наредним корацима“, рекао је Ненад Константиновић.
Већи број народних посланика, политичких представника и цивилног сектора потписали су на скупу Организације „Србија 21“ крајем новембра прошле године „Декларацију о политичкој будућности модерне европске Србије“ којом су се обавезали да се залажу за изградњу снажних институција демократског друштва, за успостављање пуне сарадње са суседима и за медијске слободе.
Ђуришић: Кукавички је што неке странке траже да се грађани боре уместо њих
Народни посланик Марко Ђуришић је рекао да у Србији „не постоји више ништа што не зависи од политичке воље, а да Србија мора да се врати на пут развоја модерних европских држава, што је пут са кога се скренуло пре осам година“, као и да грађани очекују да се за то боре политичари као изабрани представници, у њихово име.
„Неке политичке странке траже да се грађани боре уместо њих. Мислим да је то кукавички. Нико не може да каже да су избори слободни и фер, али без борбе се ништа неће променити“, казао је Ђуришић који је члан посланичке групе Социјалдемократске странке.
Бивши покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов је рекао да говори „у име тихе већине оних који се не слажу са одлуком неких људи донетом усред лета да се бојкотују избори, што нема никакве везе са интересима Новог Сада“.
„У Новом Саду су на председничким изборима 2017. године од 197 бирачких места на 118 победили грађански кандидати, односно они који нису били из СНС. Коме предајемо тај град без борбе? Не видим разлоге да верујем људима који мисле да без борбе може нешто да се уради“, казао је Павлов додајући да изборни услови нису ништа гори него 2017.
Председник Групе грађана „Чачак је наш“ Драган Бисинић је рекао да је ситуација у том граду доказ да „еволуција не иде увек на боље, будући да у скупштини града Чачка нема ниједног одборника из грађанске опције, нити на власти нити у опозицији“.
Бисинић је рекао да проблем у Србији није само егзодус грађана који одлазе из земље већ и „политички егзодус“, додајући да се обични градјани налазе „између чекића и наковња“ када је у питању избор на гласању између власти и дела опозиције која сматра да бојкот све решава.
„Разлика између 5. октобра (2000. године) је у томе што су сви они који су били окупљени у Демократској опозицији Србије (ДОС) имали исти циљ, рушење режима Слободана Милошевића и нису имали сумње у правац у коме Србија треба да се развија – према Европској унији. Први пут данас после 20 година имамо понуду – ми смо за бојкот избора да срушимо власт, а после ћемо да видимо да ли ћемо на исток или запад“, рекао је Бисинић, и додао да такве дилеме не сме да буде и да мора бити јасан пут Србије у Европу.
Марија Комазец Бета/Н1Бета/Н1
