Те вечери, после првих бакљи и каменица испред Скупштине, полиција је одговорила сузавцем и потиснула демонстранте. У Булевару краља Александра сукоби су се наставили и неколико сати касније. Око 23:30 полиција је скоро потпуно потиснула окупљене ка Ташмајданском парку.
„Ми смо те вечери стајали поприлично далеко на зачељу те колоне. Ја искрено нисам могла да видим шта се дешавало напред скроз, али у тренутку када је кренуо цео хаос није било назнака за то. Ми смо звиждали и можда смо узвикивали неке пароле, али нико није наудио никоме. Нису бацане никакве каменице, бакље нису паљене. Ништа. Нисмо уништавали имовину града, ништа од тога нисмо радили. Стајали смо мирно и бежали смо када су бацали сузавац“, каже Миа Батајић за Инсајдер.
Наводи да се, када је полиција бацила сузавац, окренула ка Ташмајданском парку, покушавајући да се склони.
„Схватила сам да не могу да бежим, зато што сам мислила да ако ме буду ухватили у бежању, да ће ме намлатити. И угледала сам друга и другарицу које сам изгубила када смо кренули да трчимо, дошла сам до њих и договорили смо се да поступамо по наређењу полицајаца који ће нам неминовно прићи. Након тога је жандармерија дошла до нас. Они су трчали кроз Таш, било их је много, али мислим да су тројица кренули ка нама. Ми смо дигли руке и молили смо да нас не туку, један од њих се устремио само на мене, и ја сам ишла уназад све док нисам дошла до гилендера, јер сам се попела уз три мала степеника и нисам више имала где“, каже она.
Када је, како каже, схватила да ће да је полицајци тући, легла је на под, подигла руке и колена, покушавајући да заштити главу и стомак.
„Онда је он кренуо да ме туче, први ударац сам примила у руку, ја сам све време молила да ме не туку. Затим је дошао његов колега, и њих двојица су стајали изнад мене и тукли су ме пендреком по рукама и ногама, и покушавали су да ме шутирају, али то није било баш успешно с обзиром на то да је део на којем лежала био јако скучен. И драли су се ’Марш одавде, бежи одавде’. И онда сам им рекла да не могу да одем ако ме све време бију и онда су престали на секунд да ме туку и рекли су ’Ај сад марш одавде’. Ја сам се провукла кроз гилендер и у тренутку када сам спустила десну ногу на под, њихов трећи колега ме је ухватио за ранац и кренуо да ме бацака и одгурнуо ме је“, сведочи Миа Батајић.
Даље наводи: „Онда сам упала у неку разровану земљу, цвеће, не знам више ни шта је било, затим ме је ухватио четврти полицајац и он ме је исто бацакао, гурао ме је и исто ми говорио ’Марш одавде’. И онда сам ја стала очајна јер више нисам знала шта да радим, пошто немам где да идем, они су свуда. Ако су ме њих двојица пребила, нисам могла уопште да рачунам на то да ме неко други неће исто дохватити и тући. И онда сам им рекла да не знам куда да идем и да прекину да ме гурају, да ми само кажу куда да се упутим и да ћу отићи. У том тренутку ми је пришао њихов колега који ме је ухватио за руку, склонио од њих и рекао ми да идем у правцу Цркве светог Марка и да пожурим“.
Каже да није било никакве комуникације између ње и полицајаца и да није могла да им разазна лице.
„Баш никакве самилости према девојци која видно није дошла тамо да прави нереде. Нити сам за то физички способна, нити ми је то била намера“, истиче.
Сутрадан је, како наводи, отишла у Ургентни центар, где је утврђено да нема преломе, али да има три хематома.
“Физичка сила која је достигла праг нечовечног и понижавајућег поступања”
Обратила се Иницијативи А11 за правну помоћ у вођењу кривичног поступка против НН полицајаца. Обављено је и вештачење које би требало да покаже степен њених повреда и начин на који је до њих дошло, што ће и бити приложено уз кривичну пријаву. Иницијатива А11 је до сада поднела четири кривичне пријаве, којима су обухваћена 23 припадника МУП-а.
„Оно што заправо све време и говоримо је да се овде ради о примени физичке силе која је заправо достигла праг нечовечног и понижавајућег поступања полицијских службеника. Тако да би се о томе заправо накнадно морало разговарати у судском поступку који очекујемо да ће бити покренут“, каже за Инсајдер Данило Ћурчић из иницијативе А11.
Прво основно тужилаштво, које ће водити све поступке, очекује од Сектора унутрашње контроле МУП-а да истражује своје припаднике и идентификује оне који су незаконито поступали. До 16. јула НВО су поднеле 14 кривичних пријава.
Ћурчић истиче да је обавеза државе Србије да системски размотри шта се све догодило када је у питању понашање полиције на протестима.
„Како је изгледао ланац командовања, како се поступало, да ли су мере принуде које су примењене биле заправо оправдане и неопходне у датим околности, како су се користила хемијска средства, како су се користиле друге јединице МУП-а… Дакле све оно што смо имали прилике да видимо и што је заправо јако добро документовано и посредством медија, али и посредством приватних снимака грађана који су учествовали на протестима“, додаје Ћурчић.
Према закону, полиција сме да примени средства принуде ако се, и поред наређења, не разиђе група која се противправно окупила, ако се противправно понаша или својим понашањем може да изазове насиље или нарушавање јавног реда.
МУП није одговорио на питања Инсајдера колико је повређених грађана и полицајаца на протестима, колико је ухапшених и да ли спроводи контролу рада својих припадника. Одговоре од МУП-а, поред новинара, чека и Заштитник грађана који је 16. јула саопштио да је покренуо осам поступака контроле због полицијске бруталности.
Сектор унутрашње контроле МУП-а требало би да, по захтеву Тужилаштва, идентификује НН полицијске службенике који су брутално поступали према грађанима или примењивали прекомерну силу.
