Зато није случајно што је, примера ради, Новица Тончев јула ове године закукао на седници локалног одбора СПС да ће, уколико СНС настави да им отима директорска места, социјалисти блокирати аутопут.
“Топли зец” кроз ког је потом прошао показује колико је и једнима и другима битан плен јавних предузећа која су (пречесто) и губиташки, али упркос томе служе као машине за запошљавање страначких кадорва и “штампање” новца.
Нова.рс вас подсећа на најдуговечније и најбахатије функционере у Србији, и на њихову улогу у партијама.
Душан Бајатовић
Дубоки наклон већ на почетку текста највећем од свих српских фотељаша – Његовом Величанству Душану Бајатовићу.
Бајатовић се на челу државног предузећа “Србијагас” налази још од октобра 2008. године, и у томе је без сумње рекордер. Рекпордер је, такође, и у броју пенала плаћених за необјављивање информација од јавног значаја, које од њега новинари безуспешно траже годинама уназад.
“Србијагас” је, из тог угла гледано, више приватна него државна фирма, а поготово не јавно предузеће.
Ипак, турбулелантан однос СПС и СНС, али и више од тога турбулентан однос на релацији Вучић-Русија, могао би уздрмати његову позицију.
Зоран Дробњак
Вршилац дужностио директора Путева Србије од 2012. године в.д. стању, али не мари. Осим тога, против њега је поднесено (али и одбачено) неколико кривичних пријава.
Дробњаку се, такође, судило за злоупотребу службеног положаја, за шта је ослобођен.
Пре три године конкурс за директора био је расписан, Дробњак је рекао да ће се пријавити, али резултати јавног позива до данас нису обелодањени, а он остаје неузнемирен на поменутој позицији. Осим што води једно од најзначајнијих српских јавних предузећа, Дробњак служи и за разоноду председнику Вучићу, који воли да га испитује и исправља пред камерама током обиласка путева широм земље.
Радош Миловановић
Директор фабрике „Милан Благојевић – Наменска“ налази се од 1982. године, што га чини живим феноменом.
„За 36 година на тој позицији ‘преживео’ све политичке гарнитуре, видео леђа свим министрима одбране, шефовима држава и влада од 1982. године, од када је на челу те фабрике.“, пише, примера ради, Данас.
Је ли време за крај? Језива смрт радника фабрике, који је погинуо у експлозији 14. јула 2017. године у фабричком кругу, али пре свега нечовечан однос Миловановића према породици страдалог радника, могао би му, коначно, отворити стаж пензионера. Осим тога, српска наменска индустрија на тешким је мукама током ове и прошле године, а афере које је потресају могле би изродити неке нове кадрове.
Зоран Бабић
Бивши потпредседник Скупштине није најдуговечнији, али је свакако функционер који је у најкраћем временском периоду успео да изазове најстрашнију аферу, везану за смрт Станике Глигоријевић (53), жене усмрћене на наплатној рампи Дољевац.
И док суђење Бабићевом возачу траје, сам директор Коридора Србије – још једног веома профитабилног путарског јавног предузећа – и даље остаје на позицији на коју је постављен пре три године, као в.д.
Како су медији преносли, на ту позицију изабран је усред расписаног конкурса за директора Коридора, а ни у овом случају није познато зашто је конкурс поништен, а функционер СНС остао у директорској фотељи.
Иако је његову оставку најавио и сам председник Вучић, Бабић је и даље у фотељи.
Милорад Грчић
У в.д. стању већ четири године је и Милорад Грчић, директор ЕПС-а и функционер СНС, а претходно је у истом предузећу био директор Канцеларије за друштвено и одговорно пословање. Као в.д. директор водио је РБ Колубара.
Грчић, за ког се причало да је пре каријере у “Колубари” био власник печењаре, још један је од оних који ових дана са пажњом прате медијске наводе о коалиционим споразумима и чекају са нестрпљењем да виде – “шта ту има за мене”.
