Представнички дом Холандије усвојио је 8. децембра резолуцију којом позива своју владу да се у Бриселу заложи за привремену суспензију безвизног режима за Србију, уколико се Србија не усагласи са визном и спољном политиком ЕУ.
Како преноси Еуропеан Wестерн Балканс, предлог је имао подршку и владајуће коалиције и опозиционих посланика. Поднели су га два посланика из две највеће партије владајуће коалиције, Јеорен ван Вајнхарден из Народне странке за слободу и демократију (ВВД) и Шорд Шордсма из странке Демократе 66. Међутим, предлог је подржао и представник опозиционе Социјалистичке партије (СП), Џаспер ван Дајк.
Посланик Јеорен ван Вајнхарден поделио је на твитеру да је његов предлог добио подршку представничког дома холандског парламента.
“Доњи дом подржава наш предлог за строжи приступ Србији ако председник Вучић не подржи санкције Русији. Прекид процеса придруживања Србије ЕУ могао би да постане опција. Нећемо оклевати да га користимо,” поручио је Ван Вајнхарден.
Исти посланик је дан пре иницирања резолуције у парламенту добио одговоре на посланичка питања о повећаној миграцији преко Србије од стране државног секретара за правду и безбедност Ерика ван дер Бурга. Он је рекао да влада “дели забринутост европског комесарке Јохансон због повећаног прилива преко Србије и види потребу да се супротстави приливу преко Западног Балкана,” али и да поздравља кораке које је Србија предузела на плану усклађивања са визном политиком ЕУ и да ће наставити да прати развој ситуације, те да врши притисак уколико је то потребно.
У институционалном систему Холандије, Парламент има мандат да да смернице Влади за вођење спољне политике. Примера ради, када је Холандија блокирала отварање преговора са Албанијом, таква инцијатива дошла је из парламента.
Резолуција холандског парламента позива на суспензију безвизног режима за Србију путем механизма кочница (емергенцy браке мецханисм) најкасније до марта 2023. године, “с обзиром на то да Србија све више подрива спољну политику ЕУ због добронамерног односа према Русији и неусаглашавања са санкцијама ЕУ,” али и неусклађивања визног режима због чега је током 2022. велики број нерегуларних миграната прешао у ЕУ управо преко Србије.
Према Лисабонском уговору, у Европској унији постоје два типа ове процедуре. Једна која је везана за Заједничку спољну и безбедносну политику и друга која се примењује у другим областима, попут сарадње у области борбе против криминала и социјалне безбедности.
