Како је бивши санитарни инспектор, а после тужилац који је критиковао главну тужитељку и министра правде, преко ноћи стекао наклоност тужилачке врхушке и власти и постао човек од поверења за контролисање поступака.
Необећавајући правник након трансформације у политичког комесара правосуђа добио је обећавајућу каријеру. Сав пад, на срећу мањег броја људи из правосуђа, у положај подређености власти можда се најбоље осликава кроз каријеру садашњег шефа Вишег тужилаштва у Београду Ненада Стефановића.
Након што су му се супротставиле његове колегинице из Вишег тужилаштва, Стефановић је постао упадљив. По искуству и знању оне су испред њега, али по хијерархији коју креира власт његове подређене.
Пре правосудне каријере, како пише у његовој биографији, био је санитарни инспектор. Да уђе у државно правосуђе покушао је први пут 2007, када се пријавио за стажисту у Првом основном суду у Београду. Међутим, због факултетских оцена и дужине студирања Комисија овог суда тада га је одбила.
Стефановић 2008. ипак успева да уђе у правосуђе као приправник у Другом основном суду у Београду. Затим је од 2010. до 2013. био судијски помоћник у Првом суду.
Октобра 2013. успева да пређе у Више јавно тужилаштво у Београду као тужилачки помоћник.
Са правим радом у тужилаштву почиње тек средином 2014, када успева уз помоћ колега из Удружења тужилаца Србије (УТС) да пређе у Треће основно јавно тужилаштво у Београду, као заменик јавног тужиоца.
У УТС, који се неретко супротстављао разним политичким властима, Стефановића колеге памте као неког ко се декларативно залагао за самостално тужилаштво и ко је тада критиковао главну тужитељку Србије Загорку Доловац и министра правде Николу Селаковића.
Стефановић 2018. показује амбицију да пређе у Више тужилаштво у Београду, као заменик. Као и до тада, добија подршку својих колега из УТС, али она није довољна и гласови у Државном већу тужиоца (ДВТ) су подељени.
У наредним недељама Стефановић, дотадашњи критичар власти, почиње јавно да критикује своје колеге из УТС, чак и Горана Илића који му је више пута пре тога пружао подршку.
На новом гласању у ДВТ неке његове колеге из УТС ипак поново гласају за њега. Стефановић тада добија и гласове власти, као на пример тадашње министарке правде Неле Кубуровић и главне тужитељке Загорке Доловац, које су претходно гласале да не буде именован у Више тужилаштво.
Те 2018. Стефановић престаје да буде члан УТС и оснива сопствено Удружење судија и тужилаца Србије, чији је председник до данас. Ово удружење, које од почетка оснивања има издашну финансијску помоћ, често подржава ставове власти и критикује старо и етаблирано Удружење тужилаца Србије – УТС.
Као и у последњем случају, када су му се супротставиле колегинице, и у свим ранијим аферама Стефановић је своје удружење користио и да пружи подршку самом себи.
Са ревидираним ставовима и својим удружењем крајем 2021. Стефановића владајућа већина у Скупштини именује на место шефа Вишег тужилаштва у Београду са мандатом од шест година.
Поред скромног стажа од само седам и по година као заменик тужиоца и још скромније каријере, он постаје шеф једног од најважнијих тужилаштава у Србији. Као заменик тужиоца био је надлежан за два поступка позната јавности.
Водио је поступак против сада осуђеног непосредног извршиоца атентата на бизнисмена Милана Бека, у коме нису откривени наредбодавац и организатори, као и против Љубише Бухе Чумета, првог сведока-сарадника у Србији. Поступак против Бухе покренут је након његових иступа где је повезао неке припаднике власти са земунским кланом.
Убрзо након постављења Стефановића, Више тужилаштво доноси невероватне одлуке које остављају утисак враћања дуга за именовање.
НИН у фебруару 2022. објављује исказ полицајца Горана Стаменковића који је једини признао кривицу за суспендовање државе у изборној ноћи 24. на 25. април 2016. у Савамали. Стаменковић затим у изјавама за КРИК и БИРН потврђује наводе из исказа који је дао Трећем основном тужилаштву именујући појединце из МУП-а и власти да су вршили притисак на њега да преузме кривицу.
Више тужилаштво издаје саопштење да је одбацило наводе полицајца Стаменковића наводно још раније, када Стефановић није био шеф.
Необично је да је то учињено а да није ни саслушан полицајац Стаменковић.
Оно што је дефинитивно урађено за време Стефановићевог шефовања, а такође је везано са случајем Савамала, незабележено је у тужилачким аналима.
Наиме, Више тужилаштво под руководством Стефановића је у свом отвореном предмету Савамала чак одбило и да саслуша особу која признаје кривицу.
Вељко Беливук је на сопственом суђењу у Специјалном суду рекао да је учествовао у рушењу у Савамали са екипом бизнисмена са Косова Звонка Веселиновића. Спомињао је у свом исказу, као и полицајац Стаменковић неке званичнике и из МУП-а – шефа београдске полиције Веселина Милића, који такође није испитан.
Као и у случају Савамала, Више тужилаштво одбило је да провери и друге исказе Беливука и Марка Миљковића у којима тврде да су сарађивали са актуелном влашћу.
Тужилац Стефановић оставља и траг у покушају саботаже случаја Јовањица. Наиме, Дијана Хркаловић пред камерама националне телевизије оптужује инспектора Слободана Миленковића, који је са својим колегама из Одељења за дроге београдске полиције открио Јовањицу, да је заправо „дилер дроге“. Затим Владимир Ђукановић, њен адвокат који је уједно и бранилац првооптуженог за Јовањицу Предрага Колувије, а што је овде очито важније и председник скупштинског Одбора за правосуђе испред СНС-а, поручује да тужилаштво треба да реагује на њене речи.
Стефановић реагује на нескривену сугестију Ђукановића, једног од само тројице адвоката који сада са именом и презименом пружају подршку вишем тужиоцу, и инспектор Миленковић добија позив за саслушање у београдском Вишем тужилаштву.
Исти тај Стефановић већ скоро годину и по дана не реагује на службену информацију да се инспектору Миленковићу и његовом колеги спрема ликвидација. Стефановић у саопштењима тужилаштва чак напада адвоката Зденка Томановића, заступника инспектора Миленковића, који је у својим изјавама упозорио да је део припреме ликвидације његовог клијента медијско блаћење и правни прогон, што се већ дешава.
Цео текст прочитајте у новом броју недељника НИН.
Фото Н1
