НДБГД: Постојећи систем не обезбеђује правду жртвама силовања

Како је данас саопштено, женска група Не давимо Београд осуђује понашање адвоката оптуженог, као и других учесника у суђењу против Мирослава Мике Алексића према оштећенима у поступку.

• Бескрупулозно пропитивање о детаљима догађаја у трајању од неколико сати са тенденцијом сваљивања кривице на жртву зато што није раније пријавила и довођења у сумњу њеног исказа недопустиво је у осетљивом кривичном поступку доказивања силовања, у институцији која се назива Палатом правде. Неколико година уназад су многе храбре жене попут Милене Радуловић, Иве Илинчић, Данијеле Штајнфелд и других проговарале о својим трауматичним искуствима и осветлиле случајеве силовања и сексуалног узнемиравања од стране мушкараца на позицијама моћи. Касније су ове пријаве покренуле ланац хиљада анонимних сведочанстава жена које су се огласиле на друштвеним мрежама о различитим искуствима насиља и разлозима због којих га нису пријавиле. У Србиији на хиљаде жена које су жртве сексуалног насиља не достигну правду: у току једне године се за нешто више од 10% случајева подигне оптужница, а највећи број случајева се никада ни не пријави. Оно што је заједничко у свим овим случајевима је чињеница да се жртвама не верује, да се ноторним питањем зашто нису раније пријавиле релативизује њихово искуство о коме морају изнова и изнова да дају и потврђују исказе – у полицији, тужилаштву, а као што видимо у овом поступку, и пред судом, што неупитно води до поновног проживљавања трауме. Не треба да чуди што у оваквом систему на хиљаде жена које су жртве сексуалног насиља неће достићи правду: у току једне године се за нешто више од 10% случајева подигне оптужница, а највећи број случајева се никада ни не пријави. Покрет Не давимо Београд има решење за праведније поступање према жртвама силовања, а кључан преокрет је покретање поступка измене дефиниције кривичног дела силовања, која под силовањем подразумева изостанак недвосмислено и јасно израженог пристанка на сексуални однос. Ово би обезбедило правни оквир за кажњавање сваке сексуалне радње без пристанка, а терет доказивања би са жртве био пребачен на починиоца. Модел оваквог закона постоји у Шпанији, Белгији, Грчкој, у суседној Хрватској и у другим земљама које су препознале важност поверења у исказ жртви. Додатно, на нивоу града Београда предлажемо оснивање Кризног центра за жртве сексуалног насиља у којем би жртве на једном месту могле да прођу читав поступак исказа на примерен начин, добију одговарајућу здравствену негу и психолошку подршку. Мере које предлажемо обезбеђују достојанство жртава и воде ка постизању правде за све жене жртве сексуалног насиља, наводи се у саопштењу женске групе Не давимо Београд.