421
О томе сведочи изјава једне од учесница за Н1: „Рекли су ми (да дођемо овде). Наш шеф јавно-комуналног предузећа, овде је и директор наш. (Рекли су) да дођемо на овај скуп данас да подржимо нашег председника општине, што зарађујемо кору ‘леба и парче ‘леба и наш живот. Шта да ти кажем даље, мора се ради. Јесте хладно, али мора се издржи“.
Због коре и парчета ‘леба, учеснице и учесници „скупа подршке“ приморани су да, без обзира на властита убеђења и ставове, дођу на скуп подршке председнику општине, да буду виђени, да поднесу и ту срамоту.
Довољно обесправљени и осиромашени да одбијање није опција, учесници скупа исказивања љубави локалном кабадахији ни не постављају питање његове одговорности, права и правде.
Правда је сведена на логику гомиле, као да се чињенице „доказују“ акламацијом и да ће 1.000 или 100.000 људи који извикују лаж то претворити у истину.
„Спонтано“ организовање оваквог скупа не говори у прилог томе да Јеличић има подршку међу грађанима. Управо супротно. То је сведочанство његовог насилничког карактера и доказ неискрености његове оставке. Најављујући је, он без трунке покајања и речи извињења жртвама у први план ставља себе, партију којој припада и председника наводећи да је напад на њега, напад на Александра Вучића.
Скуп „подршке“ заправо је сведочанство о безнађу и о кризи у систему вредности. Јер како је могуће да се подршка ускраћује жртвама које су остављене да се саме боре са системом у коме насилник вуче све конце, а њихов глас се чује само захваљујући подршци неуцењеног дела друштва, а даје насилницима који тиме увелико злоупотребљавају свој положај.
Како је могуће да је грађанима Бруса нормално да подржавају председника општине након његове изнуђене оставке?
Страх за егзистенцију, убио је жељу за слободом и променио систем вредности. У друштву које по тврдњама званичника бележи успехе и напретке на сваком пољу, вредности су толико поремећене, а грађани толико обесправљени да своје достојанство продају за кору ‘леба коју морају да зарађују давањем подршке кабадахији.
