Уочи Међународног дана борбе против некажњивости за злочине против новинара, АНЕМ подсећа на нужност доношења правоснажне осуђујуће пресуде за убиство Славка Ћурувије, окончање суђења због покушаја убиства Милана Јовановића и отпочињање судског процеса због убиства Милана Пантића.
Поменути случајеви биће у фокусу сутрашње конференције „Новинар није мета – некажњивост и последице злочина над новинарима“ коју организују Фондација Славко Ћурувија, НУНС и ОЕБС али и протеста у организацији УНС-а, заказаног за сутра испред Тужилаштва за организовани криминал поводом вишедеценијске несхватљиве пасивности државе у случају убиства колеге Милана Пантића из Јагодине.
Поред ових случајева у којима се огледа вишедеценијски однос нашег друштва према безбедности новинара и медијских радника, било је речи и о резултатима месечног медијског мониторинга за септембар, али и правилностима које је АНЕМ уочио у извештајима од јануара до данас.
На представљању медијског мониторинга АНЕМ говорили су једна од ауторки извештаја адвокатица Круна Савовић, координатор пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара” у оквиру ког се спроводи месечни мониторинг, медијски стручњак др Саша Мирковић и председник УО АНЕМ-а Веран Матић.
Председник АНЕМ-а Веран Матић је истакао да је од почетка године до краја септембра у Републичком јавном тужилаштву отворено 60 предмета по пријавама за угрожавање безбедности новинара. Од тог броја донето је пет осуђујућих пресуда, један је решење о одбачају кривичне пријаве и белешки да нема основа за покретање кривичног поступка док су у осталих предметима у току доказне радње.
Од када постоји Стална радна група за безбедност новинара, приметно је повећање броја решених случајева. Ипак, забрињава велики број нерешених, посебно оних који су везани за новинаре и редакције који су најчешћа мета угрожавања безбедности, од Данас-а и Н1 до Кулачина, Видојковића, Грухоњића. Стална радна група је интензивирала своје активности и заседа сваког месеца у другом граду упознајући се са локалним проблемима новинара и медија. Током септембра је било више од 20 позива на СОС телефон за пријављивање претњи (један физички напад, четири претње, док се остало може дефинисати кроз форме различитих облика притисака).
Матић је навео и да је недопустиво да се бивши припадник МУП-а Драган Кецман који је успешно
истражио случајеве убиства Славка Ћурувије и Милана Пантића, осећа угрожено јер ни једна од ранијих претњи које је добијао није процесуирана, тако да се сада у пензији осећа се потпуно незаштићено.
Матић је истакао значај, за све медије и новинаре, пресуде Европског суда за људска права која је стигла у септембру, у корист Б92 у вези са случајем који је иницирала Зорица Павловић због информација објављених у серијалу Инсајдер који се 2011. године емитовао на Б92, а које се тичу злоупотреба приликом набавке вакцина против свињског грипа. Како се наводи у одлуци, домаћи судови су пресудом против тадашње телевизије Б92 угрозили слободу говора и извештавања медија у интересу јавности, чиме су прекршили члан 10. Европске конвенције о људским правима који гарантује слободу извештавања. „Суд је утврдио да су српски судови признали да су информације које је објавио подносилац представке допринеле јавној расправи и да је неко ко је на функцији помоћника министра здравља требало да покаже већи степен толеранције“ – наводи се у пресуди Европског суда за људска права. Председник УО АНЕМ-а је истакао да је ова пресуда резултат упорности и професионалности адвокатице Круне Савовић.
Адвокатица Круна Савовић током свог излагања предочила је кључне тачке мониторинг извештаја који АНЕМ израђује од јануара текуће године. Посебну пажњу посветила је у претходна два месеца уоченим тенденцијама кад је у питању угрожавање сигурности медијских радника. Упознала је присутне с начинима на које се врши притисак на њих – да се не зађе у криминогену зону, али да се створи опасно окружење за рад медијски радника. Подвлачећи важност задатка да се разнолик вид притиска на медијске раднике прати и препознаје, Круна Савовић још једном је подвукла важност међусобне солидарности медијских радника у одговорном послу који обављају.
Анализирајући процес усвајања медијских закона и њихов садржај, др Саша Мирковић је указао на неопходност њихове доследне имплементације која и даље представља најслабију карику унутар овдашњег медијског законодавства. Истакао је да представници међународне заједнице треба и даље да буду активно укључени у процес имплементације закона попут ангажмана након јавне расправе, када је уз њихову помоћ начињен компромис у вези са предложеним решењима које у пракси треба доследно имплементирати.
Након представљања медијског мониторинга у просторима Фонда Б92 Бранко Чечен је испред АНЕМ-а одржао је тренинг за унапређење безбедности новинара коме су присуствовали будући новинари, студенти Факултета политичких наука.
Потреба за оваквим тренингом проистекла је из веома лоше атмосфере у којој новинари обављају свој посао, где се континуирано сусрећу са претњама, нападима и другим врстама насиља попут таргетирања, увреда и притисака. Поготово је нерегулисан и небезбедан простор на друштвеним мрежама где новинари, а посебно новинарке, свакодневно добијају поруке претњи и застрашивања. Култура у којој се релативизује, па чак промовише насиље над новинарима не може се сматрати безбедном за рад, те је битно припремити будуће новинаре на оно што их може затећи на терену, обучити их да препознају све облике насиља и пружити им знање о новим моделима за пружање подршке и заштите.
Тренинге за новинаре, састанке Сталне радне групе за безбедност новинара и представљање медијских мониторинга, који ће до краја наредне године бити одржани у бројним градовима Србије, организовао је АНЕМ у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“, подржаног од стране Европске комисије, Министарства информисања и телекомуникација и Мисије ОЕБС-а.
одсећамо да се за убиство Славка Ћурувије још увек се чека правоснажна пресуда Апелационог суда непуних четврт века од убиства (11. 04. 1999.) праћеног деценијом суђења. На основу досадашње две првостепене осуђујуће пресуде на укупно 100 година затвора осуђени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак (који је у бекству).
За паљење куће Милана Јовановића непуних пет година након злочина (12. 12. 2018.) још увек се чека на правоснажну пресуду. Првостепена, неправоснажна осуђујућа пресуда (укупно 17 година затвора) изречена је у марту 2023. године, али још није достављена свима у поступку. Док се пресуда не уручи трећеосуђеном Игору Новаковићу, предмет не може да оде у Апелациони суд који треба да донесе правноснажну пресуду бившем функционеру Српске напредне странке и председнику Општине Гроцка Драгољубу Симоновићу (налогодавац напада на новинара) и тројици посредних и непосредних извршилаца у криминалном подстрекачком ланцу: Владимиру Михаиловићу, Игор Новаковићу и Александру Маринковићу.
После свих уложених напора и доказа које је прикупила Комисија за истраживање убистава новинара, вишегодишњих апела новинарске и медијске заједнице, Тужилаштво за организовани криминал за 22 године још увек није подигло оптужницу за убиство Милана Пантића.
Истина је наша победа!
Поводом 2. новембра Међународни прес институт из Беча указује да је заустављен или успорен напредак у домену некажњивости следећих убистава новинара и новинарки у Европи:
Дафне Каруана Галиција, истакнута истраживачка новинарка и блогерка која је често извештавала о корупцији на високом нивоу, која је убијена аутомобилом бомбом у близини своје куће на Малти 2017. године;
Гиоргос Караиваз, грчки криминалистички репортер убијен је у Атини 2021.;
Јан Куциак, истраживачки новинар који је покривао корупцију и пореске преваре убијен је изван Братиславе, Словачка 2018.
