Бурно дипломатско пролеће у Србији. Посета кинеског председника, борба против резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама, посета Олене Зеленске и министра спољних послова Украјине, кампања против Косова у Савету Европе, Вучићев говор у Руском дому.
Као на траци ређају се важни спољнополитички догађаји. Неки би рекли, пуни недоследности и лутања српске спољне политике, коју поједини аналитичари описују као шизофрену, пише Дојче веле (ДW).
Декларативно и даље на европском путу, Србија или, тачније, њен председник Александар Вучић покушавају да нађу савезнике на свим странама, што посматрачима са стране изгледа као спољнополитичка шареница у којој је тешко пронаћи систем.
Пропагандна промоција режима
Душко Лопандић, председник Форума за међународне односе, истиче за ДW да српска спољна политика „има много сличности“ са унутрашњом политиком.
Јер, као што је Српска напредна странка такозвана цатцх алл партија – нема своју циљну групу нити јасан профил, него би да сви гласају за њу – тако је и дипломатски захват широк, сматра Лопандић.
„Та широка дипломатија користи се пре свега у сврху промоције режима и за унутрашњу пропаганда. Имамо веома неуспешну спољну политику када је реч о европским интеграцијама и регионалној сарадњи. Уместо тога режим спроводи једну врсту пропагандне спољне политике“, оцењује наш саговорник.
Ипак, наш други саговорник мисли да у таквој политици има неког система. „Фокус је сада на две осе, а то су Америка и Кина“, каже Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.
„Европска унија је на трећем месту, а на четвртом Русија. Сада су све карте стављене на неку реалполитику, која почива на одређеној врсти трансакционог односа, и чији је циљ одржавање постојеће елите на власти. Пошто контролишу све процесе у земљи, они могу да воде такву qуид про qуо спољну политику“, сматра Новаковић.
Душко Лопандић пак говори о импровизацији – о важној посети кинеског председника Сија која пак није на равноправним основама, о посети украјинске делегације која је „пре свега везана за односе са Америком“.
„Онда имамо да се ЕУ једног дана критикује, док се другог дана каже да смо на европском путу. То је жонглирање при којем се поставља питање цене такве политике, а она није мала“, скреће пажњу Лопандић.
Србија и Украјина – односи у илегали
Посета супруге украјинског председника Олене Зеленске и министра спољних послова Дмитрија Кулебе занимљива је утолико што су режимски медији о тој посети једва и известили.
Игор Новаковић примећује да „власт контролише подједнако проруски и прозападни наратив у медијима. Тиме се умањује значај Запада и ЕУ са једне стране, а са друге стране се спречава нека дубља манипулација са руске стране.“
Режим спроводи већ дуго антизападну кампању, и у нешто мањој мери проруску кампању, наводи Душко Лопандић.
„Заиста је занимљиво да је та посета тако скромно забележена, јер ту није била само супруга украјинског председника него и њихов министар спољних послова. Та кампања се на крају одразила и на ставове јавног мњења, које је претежно проруско. У том смислу окретање Украјини сигурно није популарно у овом тренутку“, каже Лопандић.
Подршка Додику
Наредни дани свакако ће бити обележени најављеним усвајањем резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама.
Борбу власти у Београду против те резолуције Игор Новаковић оцењује као подршку Милораду Додику.
„Парадоксално, та прича стигла је у право време за Вучића и Додика који имају гомилу проблема на унутрашњем плану. Ова тема може да се искористи за мобилизацију људи“, оцењује Новаковић.
У том контексту политички врхови Србије и Републике Српске најављују велики српски Сабор 8. јуна у Београду. Сабор ће уследити након седнице Генералне скупштине УН у четвртак (23. мај) на којој ће се расправљати о резолуцији о Сребреници, као и после локалних избора у Србији (2. јун).
Душко Лопандић тај сабор види као део „популистичко-националистичке кампање“.
„Она је део идеологије владајућег режима, која произилази из његових радикалских корена. Бука око резолуције је повезана са тим коренима, јер сетимо се да је Вучић лепио плакате са именом Ратка Младића преко назива Булевара Зорана Ђинђића“, подсећа Лопандић.
Косовски аутогол
Српска дипломатија је уложила и велики напор да спречи улазак Косова у Савет Европе што је, за сада, успело. У петак (17. мај) Косова није било на дневном реду јер су земље Квинте инсистирале на почетку формирања Заједнице српских општина, што Приштина одбија.
Наши саговорници нису сигурни да је то дипломатска победа Србије већ пре говоре о погрешним корацима Приштине.
„До оваквог резултата је довела некооперативност коју Курти показује годинама и негирање дела Бриселског споразума“, закључује Душко Лопандић.
Слично сматра Игор Новаковић: „Косово ће вероватно ићи на ванредне парламентарне изборе, и за Куртија може бити штетан било који потез који сугерише да ЗСО може бити нешто више од обичне невладине организације. Косовске власти се на тај начин понашају веома слично српским властима, прилично трансакционо и непопустљиво.“
Tanjug, AP Photo/Darko Bandic
