„Сада је вакцинисана тек трећина одраслог становништва и док тај проценат не буде много већи појављиваће се нови сојеви који ће изазивати нове проблеме. Пандемија вируса корона је, због затварања широм света, изазвала много теже економске, друштвене и политичке последице од, пандемија грипа 1918. године и 1957. године“, рекао је Фергусон у дискусији одржаној поводом изласка новог броја часописа Хорајзонс (Хоризонс) у издању ЦИРСД-а.
Фергусон је, како се наводи у саопштењу ЦИРСД-а, навео да садашња пандемија није међу првих 10 у историји, него међу првих 20, и да „у поређењу са највећим пандемијама представља релативно малу катастрофу“.
Јеремић је рекао да се корона изазвала огромне поремећаје у свету, иако по проценту смртности не спада у најгоре пандемије, а да је, парадоксално, у државама у којима се пре заразе највише о томе говорило, попут САД и Велике Британије, одговор на кризу изазвану ковидом на почетку био међу најслабијим у свету.
Фергусон је додао да је то зато што је бирократски апарат у тим државама реаговао споро и да су на то упозоравали људи који су се бавили припремама за такве катастрофалне догађаје.
„Лако је бити припремљен на папиру и написати шта би требало предузети, али је тешко то и спровести, што је лекција коју бисмо морали да научимо из ове кризе“, рекао је Фергусон.
Фергусон је навео да је пандемија у многим државама гурнула политичко клатно на леву страну, што није јасно могло да се предвиди, јер је могло да оде и удесно, али да су „популисти, попут бившег председника САД Доналда Трампа, реаговали хаотично и да су за то платили политичку цену“.
„Трамп је изгубио изборе, а сигуран сам да би освојио још један мандат у Белој кући да није било пандемије. Сада је и председнику Бразила Жаиру Болсонару вода дошла до носа. Уопште, десни популисти нису добро реаговали на кризу, а онда је, након затварања, утрошен огроман новац да би се спречио колапс економије, што је левица искористила да каже како је могућ огроман бесплатни ручак“, рекао је Фергусон.
Историчар је навео да је највећа геополитичка последица пандемије интензивирање „другог хладног рата“, између Америке и Кине.
„Узрок је у кинеском граду Вухану, где је зараза почела, и у прикривању епидемије док није прерасла у глобалну пандемију, што је широм света многе одбило од Кине и променило њихов однос према тој држави. То је изазвало и политичке последице, од којих је последња споразум САД, Велике Британије и Аустралије, јасно усмереном против Кине. Циљ тог споразума је јачање Аустралије повећањем способности њених подморница. То је једна од неочекиваних последица пандемије“, рекао је Фергусон.
Јеремић, који је и бивши министар спољних послова Србије и председник Генералне скупштине УН, рекао је да је недавна посета немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду за неке била „веома контроверзна“ због порука које је упутила председнику Србије Александру Вучићу, који је њу назвао „највећим европским лидером“.
Фергусон је рекао да Ангела Меркел, по његовом мишљењу, није била ни велики немачки лидер нити велики европски лидер“.
„Тактички, наравно, она је била једна од доминантних фигура немачке и европске политике више од десет година. Али шта је представљала у стратешком смислу? Био сам у Немачкој, и имам осећај да је та земља 16 година стајала у месту. Нису чак ни инфраструктуру одржавали, а путовање из Швајцарске у Немачку ми је личило на путовање из првог у други свет. Железница или штрајкује или не ради“, навео је Фергусон.
Фергусон је додао да се није много тога променило у Немачкој током мандата Ангеле Меркел, што није изненађујуће, јер је она Немцима понудила статус кво, и њена основна порука била је „свиђа вам се где сте, ту ћу вас и задржати и нећу следити радикално конзервативну агенду“.
Фергусон је рекао да је један од разлога због којих Европска унија не жели нове чланице из источне Европе бојазан да ће оне кренути путем Пољске и Мађарске, односно путем популизма и непоштовања владавине права.
„ЕУ једно мисли, а друго говори. Источноевропским државама каже да не могу да се прикључе јер још немају потпуну владавину права, а имају висок ниво корупције, а оно што заправо мисле је да су пустили Румуне и Бугаре да уђу и да су превише оптимистично гледали на оно што би могло да се догоди у Пољској и Мађарској, па сада имају нерешиве проблеме у унији од 27 чланица“, закључио је Фергусон.
