Тужиоци из осам земаља света, међу којима је и Предраг Миловановић из Србије, „забринути због упорног некажњавања починилаца кривичних дела и насиља над новинарима”, упутили су апел којим се захтева борба против некажњивости злочина над новинарима.
„Оставити неосуђено убиство новинара значи банализовати га, подстицати његово понављање и претити свим новинарима. Убиство новинара подрива право читавог становништва на информисање, смањује способност грађана да формирају мишљење и слободно доносе одлуке и погађа само срце људских права”, каже се, између осталог, у данашњем апелу који су иницирали Репортери без граница (РБГ) поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.
Потписници апела су тужиоци који воде неке од најпознатијих случајева убистава и напада на новинаре у Бразилу, Мексику, Гамбији, Демократској Републици Конго, Конго–Бразавилу, Уједињеном Краљевству, Словачкој и Србији.
Репортери без граница, организација која се бави проблемима безбедности новинара у свету, сврстали су Србију, са много разлога, у неславну групу земаља у којима расте степен угрожавања новинара. У Србији још нису кажњене убице Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић, Милана Пантића, бомба на прозору Дејана Анастасијевића, паљење куће Милана Јовановића…
РБГ су у Србији препознали тужиоца Предрага Миловановића као експонента те борбе управо због његовог успеха да брзо подигне оптужницу против одговорних за паљење куће новинара.
Питали смо га шта га је мотивисало да се придружи апелу Репортера без граница.
Миловановић: Новинари су једна од најугроженијих професија
„Мотивисало ме је то што апел ваших колега видим искључиво као племенит чин вапаја једне професије која је широм светских меридијана постала један од најугроженијих еснафа који дела у интересу грађана. Уједно, морам да кажем да према овој врсти апела гајим и личне симпатије, јер тужиоци и новинари, по природи својих професија, трагају за истином, при чему, потоњи, лишени строгих законских формалности и устаљених процедура, могу, за разлику од тужилаца и судија, ићи и корак даље у потрази за материјалном истином, стога се увек солидаришем са професионалним представницима медија, који су одувек били и биће савезници правосуђа у изналажењу истине”, каже Миловановић за Цензоловку.
Упитан како оцењује степен „некажњивости злочина над новинарима” у Србији, тужилац Миловановић одговара да „има утисак да су новинари успели да се, перманентним упознавањем јавности са притисцима под којима раде, изборе за позорност јавног мњења, али и политичких доносилаца одлука, што је довело до формирања Радне групе за безбедност новинара која функционише уз присуство највиших експонената власти, чиме се показује формална спремност да се ти проблеми решавају”.
„Под тим утицајем, видљив је и проактивнији приступ тужилаштва овом проблему. Наиме, тужилаштва се све више ’отварају’ ка представницима ’седме силе’, издајући благовремена саопштења и неизбегавањем одговора на већину новинарских питања, уз уважавање интереса кривичног поступка. Наравно, то још увек није довољно да би се предупредили напади на новинаре, већ је потребна дубинска промена целокупног друштвеног супстрата, односно социјалног амбијента, али и наше правне и политичке културе, која често генерише неразумевање између актера на јавној сцени, што резултира појавом насиља према новинарима као јавним делатницима”, упозорава Миловановић.
Шта би конкретно највише помогло да се до кажњавања убистава новинара, напада на њих и претњи које им се упућују дође?
„У овом тренутку, а док не сазримо као друштво, једини лек је у брзом откривању учинилаца напада на новинаре, затим њихово промптно процесуирање и осуда од стране суда. На тај начин би се послала недвосмислена одвраћајућа порука свакоме ко би иоле и помислио да се насиљем могу решавати проблеми”, рекао је за Цензоловку тужилац Предраг Миловановић и додао:
„Најбоља превенција ипак би била ’лечењем’ друштва кроз сталне едукације о слободи мишљења и изражавања као елементарним људским правима. То ме води закључку да је дуг пут у свитање пред нама, те да ту бакљу ’слободе’ треба да понесу тужиоци заједно са новинарима, преузимајући друштвену одговорност за то, да ако не успемо, никада неће сванути!”
„ЗГРОЖЕНИ СМО ЈЕР ГОТОВО 90 ОДСТО ЗЛОЧИНА ОСТАЈЕ НЕКАЖЊЕНО”
Према подацима Репортера без граница:
Више од 1000 новинара и медијских радника убијено је широм света од 2010. године.
Само у 2022. години 50 новинара је већ убијено због извештавања или током извештавања.
Према УНЕСЦО-у, скоро 90 одсто злочина над новинарима остаје некажњено. У Мексику 88 одсто убистава новинара остаје некажњено, а починиоци ових злочина готово никада нису осуђени. На Филипинима су и даље на слободи они који сносе највећи део одговорности за масакр 32 новинара 2009. године. Подстрекачи убиства Норберта Зонга у Буркини Фасо 1998. године, Ане Политковске у Русији 2006, Гаурија Ланкеша у Индији 2017. године, између многих других, остају некажњени зато што нису спроведене одговарајуће истраге од стране власти или чак због заташкавања.
Десет обавеза за тужиоце: Независност, непристрасност, одлучност…
У апелу тужилаца, упућеном поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, каже се да „без обзира на земље или правне системе, тужиоци имају централну улогу у окончању ове ситуације” и додаје: „Системске и одлучне тужилачке истраге су од суштинског значаја за успостављање слободног и безбедног окружења за новинаре. Убиство се не може толерисати као опасност бављења медијском професијом.”
Тужиоци се обавезују да ће имплементирати Смернице за тужиоце у случајевима злочина против новинара које су сачинили УНЕСЦО и Међународно удружење тужилаца, уз доприносе Репортера без граница:
„Преузимамо 10 конкретних обавеза, посебно се обавезујемо да ћемо заштитити независност и непристрасност наших истрага о злочинима и преступима против новинара, предузети одлучне акције да окончамо некажњивост злочина над новинарима или да систематски процењујемо однос између злочина и кривичних дела против новинара. Такође се обавезујемо да ћемо сарађивати с нашим колегама у другим земљама и на међународном нивоу у злочинима са транснационалном димензијом.
Заштитити независност и непристрасност наших истрага о злочинима и преступима против новинара:
Одупрети се притисцима свих врста који потичу од јавних или политичких власти, од интереса приватног сектора, од криминалних, терористичких или екстремистичких група, или од јавног мњења, који су осмишљени или имају ефекат спречавања расветљавања ових злочина; Одбацити и јавно осудити сваки облик дослуха са онима који подстичу или чине злочине над новинарима, или који им прете, узнемиравају их или застрашују.
Предузети одлучне радње у циљу окончања некажњивости за злочине над новинарима:
Систематски спроводити непристрасне, брзе, темељне, независне и ефикасне истраге о свим наводима о насиљу, претњама и нападима на новинаре у нашој надлежности, са циљем идентификовања одговорних, успостављања одговорности и омогућавање привођења правди, не само материјалних извршилаца таквих дела већ и оних који наређују, помажу, подстичу или прикривају та дела.
Систематски проценити однос између злочина и новинарских активности жртве:
Као приоритет, проценити да ли је жртва била специфично циљана због свог статуса новинара или због својих новинарских активности, прошлих и садашњих; Узети у обзир контекст у којем се одвијају новинарске активности, потенцијални утицај овог контекста на извршење кривичног дела и утицај злочина на основна права жртве, њене породице и грађана; Узети у обзир везу између злочина и новинарске активности – ако се она утврди – приликом утврђивања мотива злочина и приликом одлучивања о томе које ће оптужбе бити подигнуте и како ће се гоњење водити.
Осигурати да жртве и њихове породице имају приступ репарацији:
Гарантовати приступ психолошкој подршци, помоћи и услугама за рођаке жртава; Осигурати да имају приступ надокнади и сваком другом облику корисне репарације.
Осигурати да су угрожени новинари и њихове породице заштићени:
Усвојити или препоручити надлежним органима конкретне и ефикасне мере за заштиту новинара који су угрожени у вези са својим активностима и за заштиту њихових породица, у свим случајевима када мере јесу или изгледају неопходне; Редовно процењивати релевантност ових мера за положај новинара и претње њима.
Сарађивати са нашим колегама у другим земљама и на међународном нивоу:
Сарађивати у највећој неопходној мери са страним колегама у истрази злочина над новинарима са транснационалном димензијом; Реаговати на ревностан, предусретљив и ефикасан начин на захтеве за правну помоћ и замолнице из других јурисдикција или других земаља, без обзира на то да ли постоје или не постоје посебни споразуми између две земље о оваквим облицима међусобне помоћи; Осигурати, у случају најтежих међународних злочина који укључују међународне судове и трибунале, ефикасну примену принципа комплементарности међународне правде на национално правосуђе земље извршења или другим надлежним националним правосудним системима.
Заштита поверљивости новинарских извора:
Поштујте, гарантујте и штитите поверљивост новинарских извора у истрази злочина почињених против новинара или у које су укључени новинари; Идентификовати и спровести посебне мере за заштиту поверљивости новинарских извора, као и за третман и руковање новинарским материјалом; Захтевати укидање поверљивости новинарских извора само у мери која је стриктно неопходна да би се спречили озбиљни напади на физички интегритет лица.
Позив на поштовање независности правосуђа:
Позив властима да се уздрже од сваког облика притиска или било каквог облика опструкције нашег рада који би спречио или отежао истрагу злочина против новинара.
Позив да се тужиоцима гарантују неопходни ресурси:
Позовите власти да гарантују да ми и истражне службе које су под нашом одговорношћу располажемо свим материјалним и правним ресурсима потребним за истрагу и кривично гоњење злочина против новинара.
Позовите колеге да нам се придруже у овим подухватима:
Замолите наше колеге широм света да нам се придруже у овим подухватима и да допринесу њиховој имплементацији. Због тога што новинари дају информације о стварима од највећег јавног интереса, јер је новинарство камен темељац демократије и пошто право на поуздане вести и информације мора бити загарантовано свим грађанима, хајде да предузмемо мере како бисмо осигурали да починиоци злочина над новинарима буду коначно приведени правди.
Тамара Спаић Цензоловка
