Иза нас је још једна криза на Косову. Главни актер је поново шеф напредњака и председник државе Александар Вучић. Претходних дана се писало и говорило о његовим „бесаним ноћима“, састанцима које је имао, о одлукама које је донео, снази његове воље да спречи непријатеља у намерама да науди Србији. На крају, председник је изашао и објаснио „да народ разуме“ шта се ту заправо дешавало, а медији блиски режиму су његов наступ најавили као „прво појављивање председника по избијању кризе на Косову“. О томе како шеф СНС манипулише јавношћу и подиже напетост код грађана, уз помоћ медија и послушних чланова странке, описују саговорници Нова.рс који су у више наврата били сведоци ових догађаја.
Из разговора са њима увиђамо да председник више размишља о томе како ће изгледати у јавности од тога да ли ће заиста решити одређени проблем. А сценарио је увек исти – контрола штете се врши кроз прорежимске медије и то причом како је Вучић угрожен, под притиском и изједначавањем председника са државом.
Тензије се затим додатно подижу причом да ће сви „историјски резултати“, које је Вучић постигао, бити обезвређени и да ће све пасти у воду уколико „они који желе зло Србији“ спроведу своје намере и сломе председника који се бори „сам против свих“.
Наши саговорници истичу да одлуке о томе које ће се поруке слати кроз медије доноси тим који воде најближи сарадници председника државе и то увек након консултација са шефом.
„Кључне речи се шаљу медијима и функционерима странке и од њих се тражи да те речи употребљавају. Медији то користе за своје насловне стране, а функционери за друштвене мреже. На пример, проблем на Косову је окарактерисан као ‘Куртијев зулум’ и ‘Куртијев терор’. То је била кључна порука и циљ је да грађани то тако схвате. Зато су насловнице на тај начин биле конципиране, као и сва друга саопштења и објаве на друштвеним мрежама“, објашњава наш саговорник и напомиње да се све акције углавном завршавају путем Вајбер група и да се преко њих координише рад новинара и објаве функционера.
„Кад се у септембру, на пример, завршила седница Скупштине на којој је председник причао о ситуацији на Косову, стигла је порука да би сви требало да користе израз ‘симултанка’. Било је важно објаснити грађанима да је Вучић играо симултанку са опозицијом и да их је све победио. У року од сат времена то се појавило на друштвеним мрежама страначких функционера, а онда су то преузели и медији“, тврди саговорник Нове.
Из разговора закључујемо да је систем по ком се делује током кризних ситуација и врши контрола штете одавно успостављен и да се тачно зна ко шта ради.
Ујутру стиже позив
„Мењају се само теме – Косово, криза у Украјини, санкције Русији, хапшење Беливука. Ујутру позив стигне свима – на седницу у Палату Србија долазе представници Владе Србије, директори предузећа, цео војни врх. Ако је тема Косово, позив се упућује и представницима Срба с Косова. Састанци се одржавају у највећој сали СИВ-а. Вучић последњи дође. Тишина је смртна, а он на почетку прича веома тихо и морате озбиљне напоре да уложите како бисте могли да чујете то што он говори. Најпре нас информише да је положај ‘веома тежак’, јер ми хоћемо да сачувамо наше људе, боримо се дан и ноћ, али нас притискају са свих страна. Онда следе цитати представника ЕУ, па нам каже: ‘Ево, видите шта они нама раде. Видите шта је рекла ова будала из Брисела…’“, објашњавају нам из СНС.
Пресликана ситуација, објашњавају нам они, била је и по избијању рата у Украјини, кад је Вучић, после готово 48 сати, преломио да се нешто мора учинити.
„Дошли смо на седницу Владе. На састанку је говорио да нас сви притискају да гласамо у Уједињеним нацијама и осудимо агресију Русије и да је он против тог предлога. Рекао је да он сматра да би требало само да се гласа за део који се односи на подршку територијалном интегритету Украјине“, објашњава наш саговорник.
Он додаје да се на том састанку, кад се говорило о рату у Украјини, јавило троје министара који су, упркос Вучићевом ставу да не би требало осудити руску агресију, били за то да се гласа и за тај предлог.
То је, како каже, избацило председника из такта.
„Те седнице служе да се изгласају одлуке које су унапред усвојене. Због тога се прилично изнервирао кад је видео да неки људи мисле да би требало и осудити руску агресију. Почео је да виче и да говори како сви морамо да запамтимо оне који су против одлуке коју је он сам већ донео. То је једног министра прилично уплашило, па је због тога спустио руку и променио став. На крају је Влада донела одлуку да подржи територијални интегритет Украјине, али овај други део није прошао. Међутим, Србија је на крају гласала у УН и за резолуцију којом се осуђује агресија Русије на Украјину“, описује наш саговорник.
Функционери се плаше да говоре на седницама кад је ту Вучић
Извори нашег портала објашњавају да се на оваквим седницама ретко ко јавља за реч баш због страха како би председник могао да реагује.
„Неколико пута смо били у ситуацији да присуствујемо састанцима у Палати Србије где би шеф изгледао веома нервозно. Практично ништа нам не би ни рекао, нити би се било ко усудио да се јави за реч. Сви седе, гледају испред себе, спуштених глава. На тим седницама њега нико не сме ништа да пита. Све би се свело на његову причу о тешкој ситуацији у земљи и притсцима које он лично трпи“, описује наш саговорник и додаје да најближи сарадници шефа држава често, по завршетку састанака, коментаришу оно што су доживели.
„Многи од њих, у међусобној комуникацију, изражавају отворено незадовољство, али нико то не сме да каже отворено“.
Војислав Милованчевић Нова
