Некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини Никола Калабић правоснажно је рехабилитован. Није сарађивао са окупатором – наведено је у образложењу одлуке. Упркос овај више него дискутабилној пресуди не сме да се заборави – Калабићу се на терет ставља покољ у Вранићу – четнички злочин у ком је страдало 70 људи.
Апелациони суд је у саопштењу навео да је првостепени суд правилно утврдио да Калабић није сарађивао са окупатором и да је неоспорно утврђено да не постоји ниједан писани документ у коме се регулише сарадња Калабића са немачком војном силом.
Према наводима суда, одлуке Државне комисије о Калабићу имају облик административног обрасца који садржи личне податке о њему, као и опис наведеног злочина који му се ставља на терет, али нису донете по одређеној формалној процедури, односно да њиховом доношењу није претходио поступак у ком су извођени докази уз присуство оптуженог и браниоца.
„Из наведених разлога, првостепени суд је правилно закључио да су наведене одлуке Државне комисије биле мотивисане политичким и идеолошким разлозима“, оценио је Апелациони суд.
Посебно проблематично је то што таква спорна и срамна одлука стиже у тренутку када се Србија суочава са масовним убиствима и масакрима, као и протестима који су одговор на насиље са које доживљавамо. Рехабилитација Калабића нам је подметнута у тренутку највеће буре, таман да је не приметимо.
Слављење злочинаца – главна вредност овог друштва
„Кључна промена се десила са Законом о правима бораца из 2004, којим су из једначени четници и партизани. Извршне власти су, са своје стране, промениле све празнике и хиљаде имена улица. А судске су систематски рехабилитовале све који су били осуђени за колаборацију, на челу са Дражом Михајловићем“, каже за Нова.рс историчарка Дубравка Стојановић.
Додаје да ова пресуда само последња у низу.
„То је још један ексер у ковчег Србије, јер мешње антифашиста и сарадника окупатора води у додатно морално потонуће иначе избезумљеног друштва. Зато и насиље не сме никога да изненади, јер је слављење злочинаца постала кључна вредност овог друштва“, закључује Стојановић.
Покољ у Вранићу
Покољ у Вранићу, селу тридесетак километара удаљеном од Београда, био је четнички злочин, у којем је, у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године убијено око 70 људи – било они мушкарци, жене или деца. Један од оних који су изводили стравичне злочине био је рехабилитовани четник Никола Калабић.
Током те ноћи, Први батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО), извршио је масакр над цивилима.
Четници су тада били подељени у три групе, а покољи су извршени у 14 кућа у селу, у којима су живели људи осумњичени за одражавање везе са партизанима.
Те ноћи су у свим од 14 кућа били убијени готово сви укућани.
Према сачуваним подацима, те ноћи свирепо је убијено између 68 и 72 мештана.
Убијана су деца стара по неколико месеци и старци од 90 година. На неке мештане Вранића се пуцало, али је већина мучена и заклана. Девојке и жене су силоване.
Преживело је пет особа, од којих су три биле тешко рањене.
Од укупног броја жртава, 15 је било млађе од 17 година, седморо старијих од 60, а 35 жртава биле су жене.
Ко је био Никола Калабић?
Никола Калабић је пре рата био геометар Катастарске управе у Ваљеву, а на почетку прилази четницима Косте Пећанца и добија чин војводе. Убрзо с разилазе, а Калабић прилази Равногорском покрету Драже Михаиловића, где је прво био командант Пратеће чете, а потом командант Горске краљеве гарде, која је, била једна од најозлоглашенијих четничких јединица.
Калабићева рехабилитација
Захтев за рехабилитацију поднела је пре десет година Весна Драгојловић, Калабићева унука.
Прво решење о рехабилитацији Николе Калабића судија др Драган Обрадовић је донео крајем априла 2017. године али је ово решење, након жалбе противника предлагача, укинуто у мају наредне године. Предмет је враћен првостепеном суду на поновни поступак.
Nikola Kalabić Foto:Wikipedia
Андрија Лазаревић Нова
