Почетна » ПРАЗНИК ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

ПРАЗНИК ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

од admin
0 коментар
110887680 2699079490193563 8137049015205192395 n

 Беше то у VIII веку у Дамаску, главном граду Сирије, која се налазаше под влашћу Арапа Мухамедове вере, на челу са калифом Дамаска Валидом, који у своју службу узе тада још световњака Јована Дамаскина да помаже око уређења послова међу хришћанским становништвом. Некако у то време се појави у самом Источном римском царству, у главном му град Константинопољу, јерес иконоборства, а покрену га самодржац Лав III Исавријанац. Јован Дамаскин беше од богате породице и врло учен, те виде ову јерес и одлучно јој се супростави разним писмима и речима, и показа своју велику љубав ка иконама. Видећи да га народ слуша и чувши ко је и какав је Јован Дамаскин омрзе на њега Лав Исавријанац и одлучи да некако уништи Јована, те смисли подлост.

Дочепа се једног од писама, које је Јован Дамаскин писао и предаде га свом калиграфу како би вежбао и научио да опонаша Јованов начин писања, те нареди свом калиграфу да напише једну лажну посланицу и назначи како ју је наводно Свети Јован Дамаскин послао самоме Лаву Исавријанцу подстичући га да дође и без борбе загосподари Дамаском, јер је калиф био одсутан.

Тако лажно писану посланицу Лав посла калифу Дамаска Валиду уз своје писмо у којем га је уверавао у оданост и љубав према њему, те га упозоравао на заверу Јованову и да му као доказ прилаже његовом руком писану посланицу како би се сам калиф уверио у то. Калиф поверова речима Лавовим и одмах нареди да се Јовану одсече десна рука, којом је калиф поверовао да је писао посланицу, и за пример свима да се обеси на главном тргу Дамаска. Одмах извршише заповест. Пред вече, Свети Јован замоли да му врате одсечену руку, јер већ извршише калифове заповести, те са својом десницом у левици оде пред породичну икону Пресвете Богомајке и молише се клечући сву ноћ да га исцели како би наставио да пише у знак сећања на чудо које се догодило.

Дуго се молио Свети Јован Дамаскин држећи левом руком десну спајајући је уз тело и уморан од бола и муке на кратко заспа, а у сну угледа Пресвету Богородицу живу на икони и чу како му говори да је рука исцељена и да се више не жалости, већ да испуни оно што је обећао и настави писати у заштиту икона. Пробуди се Свети Јован и виде да то беше тако и да је рука поново на месту где је и била, те где беше посечена остаде црвена нит да подсећа на страдање, а и више од тога – да подсећа на чудо Пресвете Богородице.

У знак благодарности према Пресветој Богомати, Свети Јован даде да се начини сребрна рука, слична одсеченој, и да се припоји икони на доњој левој страни, те се од тог доба икона прозва Тројеручица. И остаде као пример осталим хришћанима да, ко може и како може, од злата или сребра начине предмете на којима представљају неки од исцељених делова људског тела.

 110887680 2699079490193563 8137049015205192395 n

Након овог догађаја Свети Јован Дамаскин одлучи да се замонаши. Калиф га видеше исцељеног и разумеше дејство Божије силе, те се покаја што поверова клевети и затражи опроштај од Светог Јована жалећи што ће их напустити, али му ипак даде дозволу да се удаљи из света. Напусти Свети Јован Сирију и оде да се замонаши у чувеној лаври Светог Саве Освећеног у Палестини и са собом понесе чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице. Поставши монах Јован чу од браће у манастиру да је Свети Сава Освећени, пре свог блаженог упокојења у VI веку, казао да поред његовог гроба причврсте његову патерицу, односно игумански штап, јер је прорекао да ће у будућности доћи као поклоник у манастир царски син истог имена Сава и да ће при његовом поклоњењу гробу штап, иако причвршћен, пасти на земљу.

Те је наредио да му се као благослов да игумански штап и икона Пресвете Богородице Млекопитатељице, која је чувана у лаври. Одлучи пред своју смрт и Свети Јован Дамаскин да остави као завештање да тај царски син добије и његову икону Пресвете Богородице Тројеручице. У лавру након пет векова, 1217. године стиже поклоник, монах Сава, царски син, из манастира Хиландара и поклони се гробу Светог Саве Освећеног, те како је и прорекао светац, игумански штап паде. Манастирски оци, видевши то, распиташе се ко је и одакле долази, али остаде сумње код њих и вратише игумански штап на место. Монах Сава дође и следећег дана и поклони се гробу и штап опед паде, те монаси видеше да је он тај истог имена, царски син, који ће доћи, па му дадоше игумански штап, икону Пресвете Богородице Млекопитатељице и икону Пресвете Богородице Тројеручице.

И тако се Свети Сава врати из Палестине на Свету Гору. Свети Сава је икону Пресвете Богородице Тројеручице донео са собом у Хиландар, а након две године Свети Сава бива рукоположен за архиепископа Србије и одлази са Свете Горе. Тројеручица остаје у Хиландару до 1347. године, када долази на Свету Гору цар Душан и као благослов манастира узима икону Тројеручице и доноси је у Србију.

Не зна се како и зашто, али до краја XIV века Тројеручица бива премештена са двора цара Душана у манастир Студеница, који се почетком XV века нашао на мети Османлија, те су монаси на брзину спаковали највредније, а икону Пресвете Богородице Тројеручице учврстили су на самару једног магарета и пустили да га води воља Пресвете.

Магаре је прешло целу Србију и Македонију и дошло је на Свету Гору, те се зауставило недалеко од манастира Хиландара. Скинуше монаси икону са самара, а магаре паде мртво, те ту сазидаше поклоничко место у спомен на тај догађај. Сваке године се врши литија са иконом Тројеручицом од манастира до тог места у знак сећања на долазак иконе.

 116264298 2976767482555316 617522273350973119 n

Икону Тројеручице монаси су поставили на горње место у олтару Саборне цркве манастира Хиландара. Прошло је времена и негде крајем XV века игуман манастира се упокојио, а манастир се нашао у тешкој ситуацији, јер монаси никако нису успевали да изаберу новог игумана. У манастиру је било монаха и Срба и Грка и Бугара и Руса, те је свако хтео да игуман буде од њиховог народа. Сама Пресвета Богородица је решила овај проблем током једне од вечерњих служби када се јасно чуо њен глас са иконе да је она игуманија манастира.

Монаси нису придали значај том догађају, те сутра када дођоше у цркву ради јутрења угледаше Њену икону на игуманском месту. Помислили су да је црквењак грешком изнео икону и вратише се у олтар.

 
Следећег дана поново нађоше икону на игуманском месту, али још не хтедоше прихватити шта им Богомајка поручује, те мислише да је еклисиарх померао икону одузеше му кључеве од цркве, проверише да нико није остао у цркви и врата сами закључаше. Ујутру се окупише и врата сами откључаше за јутрење, а икона Пресвете Богородице Тројеручице их чекаше опет на игуманском месту, те се коначно уверише да је то Њена жеља. Нешто касније дође један пустињак, којег сви знаше по врлини, у манастир да их обавести да му се јавила Богородица и рекла му да монасима каже да је од сада Она сама игуманија манастира и да се они међусобно требају помирити, да се више нико не треба бирати за игумана, а да нико не помера икону са игуманског места.

Послушаше вољу Пресвете монаси и од тада до данас икона Пресвете Богородице Тројеручице није померана са свога игуманског места, а сваки предстојник и духовни отац братства заузима друго место, поред иконе, те је тако она и заштитница манастира Хиландара. Икона Пресвете Богородице Тројеручице је литијска, односно осликана је са обе стране. На њеној позадини налази се икона Светог Николаја.
 
Тропар Икони, глас 4.: Тројеручну Икону Твоју, Богомати, која изображава Тајну Свете Тројице, прославила си многим чудима. Као што си одсечену руку Јована Дамаскина исцелила, тако исцели душевне и телесне немоћи наше, и избави нас од свих беда да Ти кличемо: Радуј се, Благодатна, помози нам Тројеручном Твојом Иконом.
 
Тропар Икони други, глас 1.: Као светлозарна звезда из Србије, на Атон чудесно дође свечасна Икона Твоја Тројеручица. Побожно је примивши као Божанствени Дар с висина, обитељ Хиландарска Тебе слави, Владичице, и усрдно вапије Ти: Не удаљи милост Твоју од нас, него буди с нама у векове.
Кондак Икони, глас 8.: На бесловесном магарцу Тројеручна Твоја Икона би донета на Атон. Са њом су у Хиландарској обитељи примила игуманско жезло. Зато Те сви монаси Свете Горе називају Врховном Игуманијом својом и усрдно Ти кличу: Спаси нас, Богомати, Матерњим Твојим к Богу молитвама.
 
Снежана Недић

Можда ти се свиди

Оставите коментар

twenty − seven =