Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је да је његово истраживање показало да за телевизијски прилог у појединим медијима новинар може да добије око 200 динара, као и да многи медијски радници раде без уговора, или с „лабавим“ уговорима, за минималац на који често чекају више месеци.
Професор радног права Бојан Урдаревић рекао је за УНС да је проблем што нема гранског колективног уговора који би се примењивао на целу професију, те нема могућности за одређивање минималне накнаде за новинаре.
За новинаре је излазу колективном уговору, казао је Урдаревић, али нема оног ко би потписао такав уговор у име послодавца, а нема ни довољно чланства у синдикатима.
По неким истраживањима новинари више верују удружењима и више су концентрисани око удружења него око синдиката, навео је он.
Међутим, „удружења по нашем закону немају права да закључују колективни уговор. У нашем законодавству су синдикат и послодавци, то су две стране“, казао је Урдаревић.
Професор је као други проблем навео то што грански колективни уговор, и да га има, не би важио за новинаре ван радног односа, јер они нису препознати ни у једном закону.
Нагласио је да новинарска професија није дефинисана ниједним законом, за разлику од слободних уметника који су препознати Законом о култури, па се тачно зна ко се може сматрати слободним уметником.
„Решење би било да се положај новинара радно-правно регулише посебним законом, а не Законом о раду. Ви имате право да у Закону о информисању решите питање радно-правног статуса новинара, па чак и уредите питање репрезентативности синдиката, да није потребно 15 одсто него 10, да пробамо да смањимо тај цензус“, додао је Урдаревић.
Држава, по његовом мишљењу, није заинтересована да решава тај проблем, јер се не ради о великом броју људи, а и врло је мала разлика у доприносима за новинаре који раде по привременим уговорима и стално запослене.
Тако „држава није на губитку, већ човек и радник. Он плаћа мање-више сличне доприносе када ради по уговорима ван радног односа, а нема ништа. Када ради по уговору о раду, има сва права. Држави не смета да радите у оваквим облицима рада јер плаћате доприносе, па плаћате. То што права нису остварена, није битно“, додао је он.
Оценио да би синдикати у јавним медијском сервисима могли бити носиоци гранског колективног преговарања, а изборили су се за своја права која су осталима недостижна, те не желе да се баве гранском колективним уговором.
„Новинари раде у прикривеном радном односу, раде у сивој зони, јер нема контроле, нема надзора, људи су затечени односом ‘узми или остави’. Могу само да се жале инспекторату, да туже… Ако нећете да тужите или поднесете пријаву инспекцији, нико неће да дође да вас брани“, казао је Урдаревић.
Решавање радног статуса медијских радника који су у прикривеном радном односу, како је навео професор, посао је ;за инспекцију рада која би требала да утврди да уговори нису адекватни за обављање посла и да натера послодавца да закључи уговор о раду.
