Поводом обележавања 20 година од убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића, Добрица Веселиновић је у име покрета Не давимо Београд, односно Зелено-левог фронта како ћемо се у будућности звати, положио цвеће на улазу у зграду Владе Србије и том приликом поручио да је Зоран Ђинђић својом жртвом оставио светионик да нас води у мраку који понекад делује да потпуно обухвата наше друштво.
“Ми данас уместо ламента над заиста туробном судбином нашег друштва, уместо ламента над над свим пропуштеним приликама, желимо да пошаљемо поруку наде и позовемо грађане да се тргнемо из летаргије, одбацимо улогу жртве, и уложимо сву своју енергију да од Србије направимо добро место за живот наше деце и будућих генерација” – изјавио је Добрица Веселиновић и поручио да је коначни пораз убица Зорана Ђинђића и оних који су се његовој смрти радовали, у томе што његова жртва није била узалудна, већ је инспирација у борби за боље друштво.
“Ми снажно верујемо да у Србији има будућности и за нас и за нашу децу. Ми знамо да од Србије можемо створити земљу која ће бити поштована, земљу која је део Европе, земљу из које људи не желе да оду, земљу у којој се деца рађају.” – изјавио је Веселиновић.
Цело обраћање Добрице Веселиновића приликом обележавања 20 година од убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића:
Данас имамо прилику да ламентирамо над судбином Зорана Ђинђића, нашег друштва и нас самих, над свим пропуштеним приликама или можемо да се тргнемо из летаргије и одбацимо улогу жртве и почено да се трудимо више, да учимо, да сваки дан будемо још бољи, да искористимо сву животну енергију коју имамо да од Србије направимо добро место за живот наше деце и будућих генерација.
Ми снажно верујемо, ми смо убеђени да овде има будућности и за нас и за нашу децу.
Ми знамо да од Србије можемо направти земљу која ће бити поштована, земљу која је део Европе, земљу из које људи не желе да оду, земљу у којој се деца рађају.
Данас, можда више него било који други дан морамо да будемо искрени према себи самима, погледамо се у огледало и признамо чињенице, које нису лаке, али које су свима евидентне.
Морамо да признамо да нас је лицемерје опрхвало, да је наше друштво препуно неморала, злобе и подлости. Да признамо да смо се пречесто коцкали, као улог стављали будућност нерођене деце.
Зато ми данас одбијамо да Србија и Срби морају да буду жртве, да су осуђени да буду несрећни.
Одбијамо да будемо таоци политике оних који од Србије захтевају да буде страдална, да њена деца морају да буду оруђа завета чији је смисао, ако је икада и постојао, одавно заборављен, оних који сматрају да је у Србији осмех или знак лудости или непристојности.
Верујемо у идеал Србије у којој су њени грађани срећни и у којој имају право на осмех, Србије коју људи који у њој живе стварно виде као свој дом. Србије која можда није ни највећа, ни најмоћнија, ни најбогатија држава на свету, али која јесте добро место за живот њених грађана.
Србије у којој ће наша деца видети будућност своје деце.
Србије која може да буде и своја и европска, Србије која се не боји да буде део света.
Србије у којој природа цвета.
Зато ми не дамо Србију. Не зато што се клањамо лажним идолима националних заблуда и митова, већ зато што се боримо за једину ствар коју можда још можемо само ми да урадимо за нашу децу. Да им оставимо ту Србију да им буде добар дом. А то је циљ вредан борбе.
И хвала Зорану Ђинђићу што нам је својом жртвом оставио светионик да нас води у мраку који понекад делује да потпуно обухвата наше друштво.
Јер, коначни пораз његових убица и оних који су се његовој смрти радовали јесте у томе што његова жртва није била узалудна.
Србија Зорана Ђинђића је и даље ту. Она је у нама.
Не давимо Београд / Зелено-леви фронт
