Српска напредна Странка (СНС) има највећу подршку бирача у Србији, а у парламент би, после евентуалних избора, ушле још и Социјалистичка партија Србије (СПС) и Демократска странка (ДС), показало је истраживање које је спровела Нова српска политичка мисао (НСПМ).
Истраживање је спроведено од 10. до 22. априла теренском анкетом, на репрезентативном узорку од 1.200 пунолетних грађана Србије.
На парламентарне изборе изашло би 55,7 одсто бирача, од којих је 40 одсто рекло да још нема став за кога би гласало, показало је истраживање, за СНС би гласало 25,5 одсто, за ДС – 7,5 одсто и за СПС – 6,4 одсто бирача. Ако би се гласови неодлучних пропорционално расподелили, истраживање показује да би СНС добила 42,4 одсто, ДС 12,5 одсто, а СПС – 10,7 одсто гласова, при чему би цензус прешла још и Српска радикална странка са 6,1 одсто, а близу тог прага са 4,8 одсто била би и Демократска странка Србије.
На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ, позитиван одговор дао је 41,1 одсто испитаника, док је 39,4 одсто рекло да не подржава улазак Србије у Унију. У односу на претходна истраживања НСПМ, забележен је пад подршке интеграцији Србије у ЕУ и то за око 15 одсто у последњих шест месеци. У новембру прошле године, подршка уласку Србије у ЕУ износила је 56,4 одсто, показало је истраживање.
Међу грађанима који су се изјаснили да би гласали за СНС има 38,8 одсто присталица приступања Србије ЕУ и 41,5 одсто противника тог процеса, а и присталице СПС-а су подељене по том питању, јер је 38,6 одсто њих за улазак Србије у ЕУ, а 39,8 одсто се томе противи.
Већина против признавања независности Косова
На питање да ли би требало признати независност Косова, уколико би то био услов за улазак у ЕУ, 71 одсто испитаних рекао је да то не би требало прихватити, док је 15,6 одсто рекло да би такав евентуални услов требало прихватити.
Једна трећина испитаних (34,2 одсто) рекла је да је садашња влада боља од владе коју је до 2012. године водила ДС, а незнатно мањи проценат – 32,1 одсто рекао је да су те владе исте.
Грађани су, према истраживању, подељени по питању да ли у Србији постоји потреба и простор за једну нову политичку снагу, јер је 40,7 одсто рекло да постоји таква потреба и простор, а са тим ставом се не слаже 38,8 одсто.
Уласку Србије у НАТО противи се 80 одсто испитаника, а подршку евентуалном савезу Србије са Русијом даје око 61 одсто анкетираних, али на посебно питање о томе какве односе Србија треба да развија са Русијом и ЕУ, готово половина (46,5 одсто) рекла је да са ЕУ и Русијом треба развијати подједнако добре односе.
Половина сматра да живи горе него пре две године
Половина грађана Србије сматра да живи горе него пре две године, бољем стандарду у наредних годину дана нада се петина, а по једна трећина сматра да ће стандард остати исти (32,4 одсто), односно да ће бити гори (37,1 одсто), показало је истраживање.
Готово две трећине анкетираних, односно 63 одсто, рекло је да не верује да ће смањење пензија и плата у јавном сектору донети очекивани резултат. На питање о борби против криминала и корупције, нешто више од трећине (37,6 одсто) рекло је да то служи властима за скретање пажње са економских проблема и прихватања независности Косова, док је једна четвртина (24,6 одсто) рекла да је коначно реч о правој борби против криминала и корупције.
Против продаје Телекома
Скоро половина анкетираних, односно 46,2 одсто, рекла је да не верује у остварење пројекта „Београд на води“, док је нешто више од трећине (34,3 одсто) рекло да верује у остварење тог пројекта. Грађани се, показало је истраживање, углавном противе продаји Телекома Србија, јер је 65,7 одсто рекло да не подржава ту продају, док је 20 одсто анкетираних рекло да подржава продају Телекома.
Висок проценат је и противника продаје пољопривредног земљишта странцима – 78,7 одсто противи се тој идеји. На питање да ли би охрабривали своје дете да се одсели из земље, ако би за то имало прилику, 60 одсто анкетираних одговорило је потврдно, док је нешто мање од трећине, односно 28,8 одсто рекло да то не би учинило.
