Понош је у интервјуу листу „Данас“ оценио да би „министарство за изборе“ у влади Ане Брнабић, које би водила чак и личност од поверења опозиције, било политички штетно за „опозициону ствар“.
„Такав аранжман значио би да је опозиција, макар и посредно ушла у владу за коју аргументовано тврди да је производ нелегитимне скупштине и лажних избора“, навео је Понош, и додао да би одговарајућа форма била нека врста координационог тела састављеног на паритетној основи од представника власти и опозиције.
„То тело би требало да има јасна и јака овлашћења, снажнија од неког ад хок министарства у надгледању имплементације договореног. У том паритетном телу требало би да буду и представници посредника у преговорима, односно ЕУ, како би се обезбедило да паритет не би произвео блокаду. Кључна ствар је да се у свему што се тиче избора онемогући мајоризација од стране власти и функционерска кампања“, рекао је Понош.
Понош је истакао да Народна странка заступа став да је најбоље да опозиција у дијалогу са влашћу о изборним условима уз посредовање ЕУ буде представљена са два преговарача јер се тако спречава „стандардни манипулативни модел“ по којем се за сто доведе што више учесника, а међу њима што више ирелевантних или фингираних како би се дискусија обесмислила или обезбеђивала већина за решења по мери режима.
„Добра мера је поново у паритету власти и опозиције са по два представника. Све што је у овом нелегитимном парламенту је власт, коју претпостављам могу да представљају преговарачи из редова две релевантне владајуће странке – СНС и СПС. Што се нас тиче, они слободно могу да представљају и оне странке које су ван парламента само зато што им је Вучић скупио више потписа него гласова на прошлим изборима“, рекао је Понош.
„Посредници би требало да буду два европарламентарца. Било би добро да се ти преговори обављају подаље од камера и да се учесници уздрже од јавних наступа док не заврше посао“, навео је Понош.
Упитан о предлогу о паралелном уређивању информативних програма јавних сервиса, Понош је одговорио да то није сасвим нова идеја и да је опозиција одавно при ставу да би требало обезбедити гарантован простор на националним сервисима за нережимске ставове.
„Кажем нережимске, јер није довољно да уз власт само још политички организована опозиција има приступ јавним сервисима. С обзиром на вишегодишњу утемељену праксу режима да манипулише, важно је да се ствари прецизирају. Неки од модалитета су паралелна ротирајућа уредништва, прецизирана сатница за опозицију у информативним и дебатним емисијама, повећање броја дебатних емисија и слично“, навео је Понош.
Понош је додао да је „РЕМ посебна прича и да је ту потребно неко привремено прелазно решење“ како би се и приватне телевизије натерале да поштују закон на основу којег им је дата фреквенција у најам, а не на поклон.
Упитан о пресуди коју је председник Двери Бошко Обрадовић добио против председника Србије Александра Вучића и да ли очекује сличан исход у сличним поступцима, Понош је одговорио да сматра “да је Вучићу довољан један случај решен против њега како би с њим махао као са доказом о слободном судству у Србији”.
Додао је да ће вест да је “судски утврђено да је Вучић лагао” остати у другом плану, али да би “тешко било побити тврдњу да је он лажов“ ако би се слична пресуда изрекла још који пут.
Народна Странка
