Почетна » Осуђеним функционерима судови ретко забрањују повратак на положај који су злоупотребили

Осуђеним функционерима судови ретко забрањују повратак на положај који су злоупотребили

од admin
0 коментар

 

Као што суд некоме може да забрани да, примера ради, управља возилом у одређеном периоду, исто тако је могуће забранити јавном функционеру да обавља функцију коју је злоупотребио. И у једном и у другом случају реч је о мерама безбедности које предвиђа Кривични законик и које суд може, али и не мора, изрећи учиниоцима кривичног дела.

Тако је примера ради Основни суд у Крушевцу, који је водио поступак против бившег председника Општине Брус због слања сексуалних порука својој некадашњој секретарици Марији Лукић, пред казне затвора од три месеца, Милутину Јеличићу могао да изрекне и меру забране обављања јавне функције.

Пошто суд није изрекао ову меру, Јеличић одмах након изласка из затвора може да се врати дужностима одборника у локалној Скупштини и да за то прима накнаду из општинског буџета.

Местом у скупштинској сали, наградили су га гласачи на локалним изборима, иако се против њега у том тренутку водила истрага.

Опасност од понављања дела

Александар Трешњев, судија Вишег суда у Београду за Инсајдер каже да је главни услов да суд неком фунционеру изрекне меру забране обављања јавне функције је да се утврди да би “његов даљи останак на положају или функцији могао да буде опасан”.

У већини случајева, под том “опасношћу” сматра се могућност понављања кривичног дела.

“Судови ретко изричу меру забране обављања јавне функције, али су и законски услови за њихово изрицање строжији. Најпре је неоходно да суд изрекне пресуду за кривично дело, а други услов је процена суда да би даљи останак осуђеног на јавном положају или функцији могао да буде опасан, односно да би могло да дође до понављања кривичног дела”, објашњава судија Трешњев.

Не сећа се да је изрекао меру забране у максималном трајању.

“Максимална казна је десет година забране и ја се не сећам да сам је икада изрекао”, каже судија Трешњев.

За три године чист досије

Примера ради, Милутин Јеличић за три године може да добије потврду да је неосуђиван и да се запосли било где у државној служби на функцији која захтева потврду о неосуђиваности.

То је рок после ког особа осуђена на казну затвора мању од шест месеци, стиче право за рехабилитацију.

“За казне до три године и уколико особа није више пута осуђивана, одлуку о законској рехабилитацију доноси полиција”, каже судија Трешњев.

Немања Ненадић, програмски директор “Транспарентности Србија” сматра да би било логично да суд свим функционерима осуђеним за коруптивна кривична дела, изрекне и меру забране обављања јавне функције у неком року.

“Сама осуђујућа пресуда може да утиче и на то да некадашњи функционер, било на локалу или на неком другом нивоу, не може поново да се кандидује за неки посао на буџету, али само ако је услов при запошљавању да кандидат није раније осуђиван. У супротном, после одслужене казне, он може да конкурише за јавни посао. И то јесте озбиљан проблем”, сматра Ненадић.

Ретки примери забране обављања функције

Случајеви где је функционерима, директорима, руководиоцима поред затворске изречена и казна обављања јавне функције права су реткост.

Једну од најдужих забрана обављања јавног посла добио је Ален Селимовић, некадашњи посланик ДС а затим члан СПС-а и то због злоупотребе у чувеној афери “Бодрум” из 2003. године.

Селимовић је осуђен на 14 месеци затвора условно и осам година забране бављења јавним послом због тога што је гласао уместо посланице Неде Арнерић која није била у скупштинској сали.

Због злоупотреба средстава јавног предузећа, бивши директор „Путева Србије“ Бранко Јоцић осуђен је на пет година затвора, али му је изречена и мера трогодишње забране обављање јавне функције и то по истеку затворске казне.

Бивши високи функционер ДС и потпредседник Скупштине АПВ Миливој Вребалов 2018. осуђен је неправоснажно за злоупотребу службеног положаја, на годину дана кућног затвора са електронским надзором. Такође, изречена му је и мера забране обављања функције у јединици локалне самоуправе на три године по одслуженој казни.

Годину дана забране обављања функције директора лесковачке болнице, добио је и Небојша Димитријевић, који је на том положају ухапшен и неправоснажно осуђен на пет месеци затвора због намештања тендера за услуге одржавања хигијене у тој установи.

Инсајдер

Можда ти се свиди

Оставите коментар