Није грех да председник једне државе има предвиђени буџет за одевање. Није нелогично и да има свог стилисту који ће бринути о томе. Ипак је реч о човеку на функцији који у сваком смислу треба да адекватно представља своју земљу. Међутим, уколико се то све плаћа из буџета државе, јавност и грађани имају право да знају колико то све кошта.
Очито је да се не облачи сам, јер скупа одела себи не би могао да приушти чак ни са овогодишњим повећањем плате, која износи готово 201.000 динара. А једном приликом је, одговарајући на спекулисање око цена његових одевних предмета, и сам изјавио да постоји „фундус“.
„Ја сам им јако захвалан што су покренули су важну тему, захвалан сам њиховим медијима. Лагали су да ми џемпер кошта 400 евра, а кошта 55. Мени сакое дају из фундуса, или ми сашију, пошто сам габаритан. Не коштају колико кажу, него много мање“, рекао је тада Вучић.
Колико коштају Вучићева одела?
Н1 је још 16. јула ове године упутио званична питања кабинету председника о томе да ли постоји буџет за одевање првог човека државе, где се и како набављају одела, колико одевних предмета броји фундус и колика је вредност, да ли председник има стилисту и колико коштају његове услуге месечно.
Одговоре, уз више подсећања, до данас нисмо добили.
Новинарка Времена Јована Глигоријевић је пре пар година, међутим, радила анализу Вучићеве одеће.
„Председник Србије је више пута снимљен у Атолини Чезаре сакоима (око 1.700 евра), па и у јакни Лоро Пјана од 3.000 евра, коју је носио кад је јео клот пасуљ са припадницима 5. батаљона Војне полиције на Топчидеру. У опуштеној варијанти, виђен је у патикама Ерменеђилдо Зења које коштају 600 евра, а ко има среће да ухвати снижење, могу бити око 500. Израђене су од комбинације импрегниране и преврнуте телеће коже, са еластичним тракама уместо пертли. Дакле, нема запертлавања, већ је на задњој страни изнад пете дискретан ластиш, који се повуче колико треба, да се ове траке затегну по жељи“, пише у тексту недељника Време.
Строго поверљиве јавне набавке?
На званичном сајту председника Републике, у оквиру секције Јавне набавке, не постоји ниједан документ који би могао да се односи ову ставку. Додуше, последње три године та страница није ни ажурирана, већ је последња набавка из августа 2020. године за „услуге штампања“.
Међу објављеним јавним набавкама од 2014. до 2020. осим штампања наводи се и да је кабинет председника набављао још и услуге новинских агенција, авио превоза, протоколарне поклоне, новине и часописе, услуге праћења и анализе медијских објава.
Ни на порталу јавних набавки под наручилац „председник Републике Србије“ не може се наћи скоро ништа, осим да неке ствари за кабинет иду преко Управе за заједничке послове, али ништа слично набавци гардеробе нисмо успели да пронађемо.
Управи за заједничке послове Н1 је упутио допис са питањима да ли иначе раде набавке гардеробе за институције и за које, не рачунајући униформе, али одговоре још нисмо добили.
Познаваоци процедура јавних набавки су нам објаснили уколико и постоји тако нешто, а нема јавно објављених података, да може да буде реч о „строго поверљивим јавним набавкама“.
Ни у каталогу поклона које је председник добио током 2022. године и пријавио Агенцији за спречавање корупције нема одевних предмета.
А ко облачи председника?
Провладини медији и таблоиди модног дизајнера Игора Тодоровића сасвим регуларно и редовно представљају као стилисту председника државе.
На питање Н1 да ли је и даље стилиста Вучића, Тодоровић је кратко одговорио да је вокацијски модни дизајнер и да је то његова основна професија.
„Кроз свој посао сарађујем са бројним људима, и по неком мом етичком правилу, нисам склон, да номинално поцртавам, сваког од њих појединачно“, истакао је Тодоровић нежелећи да разговара даље на ову тему.
Међутим, у једној изјави за Курир, на њихово питање да ли Вучић слуша његове савете одговорио је: „Да, апсолутно“. Лист је навео и да Тодоровић инсистира на томе да он не облачи Александра Вучића, већ председника државе, те да је у томе велика разлика.
О томе је причао и за Телеграф.рс.
„Недавно ми се, док сам прелазио Улицу српских владара, јавила једна госпођа, иако се не познајемо. Када сам јој се насмешио и љубазно узвратио, рекла је: ‘Требало би да поцрвените!’ Вероватно људи на то гледају из перспективе политичких смерница, а не моје професије. У моди сам прилично дуго. Тако да, у контексту акламативног тона да радим за тога и тога, имам утисак како пре нисам ни постојао. Иначе, не осећам то ни као привилегију, ни као увреду, ни као нешто што ми смета. У конкретном случају, мој посао подразумева објективност и одговорност. Оно што бих једино волео је да се људи чешће сете да ја нисам само Вучићев модни креатор“, објаснио је тада Тодоровић.
Додуше, једном приликом је, у време док је Александар Вучић био премијер, његова саветница за медије Сузана Васиљевић да је она задужена за одевање Вучића.
„Мој шеф не воли да шопингује, тако да га ја и стилизујем. Око њега је мали тим људи, свега осморо нас. Помагала сам му и у страначкој кампањи“, навела је Васиљевић.
Каква су искуства претходних председника?
Некадашњи председник Србије, а данас лидер СДС, Борис Тадић истиче за Н1 да никада као председник није имао стилисту, нити је постојао фундус за гардеробу, али ни буџет за то.
Гардеробу је, како тврди, куповао од сопственог новца.
„Колико знам такав фундус није постојао ни у мандатима мојим претходника, односно то је изум ове власти. Трагикомично је ако данас постоје буџетска издвајања у ту сврху. Упркос томе, овакве теме не би требало да буду у првом плану у тренутку када се Србија дави у насиљу и када тонемо као друштво. Свакако да је прича о фундусу једна од слика ове власти, али постоје много већи проблеми који захтевају хитно решавање, јер је у међувремену цела Србија постала фундус владајуће олигархије. Истицањем само приче о гардероби се скреће пажња са те чињенице и зато сматрам да и ова тема захтева да буде сагледана у контексту шире слике, чији је ово само један симболички део“, наводи се у изјави Тадића.
Ступили смо у контакт и са неколико саветника Томислава Николића у време док је он био на челу државе, али нису били расположени да причају на ову тему.
Foto Tanjug/Vladimir Šporčić
Бојан Цвејић Н1
