Урбанистички пројекат за Београдски сајам за који јавна презентација траје до 1. новембра предвиђа препарцелацију која ће преполовити површине заштићених парцела на којима се налази споменик културе Хала 1 Београдског сајма као и Хале 2 и 4. Ако се овај урбанистички пројекат усвоји створиће се услови за рушење Београдског сајма, ширење Београда на води и сељење Београдског сајма у Сурчин у оквиру пројекта Еxпо 2027.
Инвеститор овог урбанистичког пројекта је фирма Београд на води доо. Иако Закон о планирању и изградњи дозвољава могућност да се урбанистички пројекат изради на захтев инвеститора у случају Београдског сајма је овакав урбанистички пројекат противзаконит јер су све парцеле које су њиме обухваћене јавна својина па самим тим Београд на води доо не може да има статус инвеститора.
Комплекс Београдског сајма са свим халама је проглашен за споменик културе и заштићен одлуком Владе РС 20. јануара 2009. године. Међутим, заштита је трајала само један дан јер је Влада РС ову одлуку ставила ван снаге већ прекосутра, 22. јануара 2009. Два месеца касније, у марту 2009. је донета нова одлука Владе РС којом је заштићена само Хала 1 Београдског сајма. Ова одлука је и даље важећа.
Према овој одлуци су заштићене парцеле 11114/1 на којој се налазе делови Хала 1 и 2, као и парцела 11127/1 на којој се налазе делови Хала 1 и 4. Обе парцеле су обухваћене урбанистичким пројектом који је сада на јавном увиду. Предложеним прекрајањем парцела из урбанистичког пројекта би биле угрожене Хале 2 и 4. Поред светски познате Хале 1 Београдског сајма, Хале 2 и 3 су не само вансеријско архитектонско већ и грађевинско достигнуће које се не може поновити, односно не може се направити старији, лепши и грађевински напреднији Београдски сајам. Специфична техника која је коришћена за изградњу Хала 2 и 3 је остала непревазиђена и до данас и рушење ове две хале би нанело непроценљиву штету и представљало велики губитак за наше културно, архитектонско и грађевинско наслеђе. Зато апелујемо и захтевамо од Владе РС да по хитном поступку врати заштиту целом комплексу Београдског сајма.
Планом генералне регулације Београда који је план вишег реда је за подручје Београдског сајма обавезна израда плана детаљне регулације који не постоји. Урбанистички пројекат и пројекат препарцелације разрађују урбанистичке планове и не могу да их замене, већ морају да буду усклађени са њима. То значи да би урбанистички пројекат могао да се ради искључиво на основу онога што предвиђа план детаљне регулације укључујући и парцелацију. Пошто обавезни план детаљне регулације није урађен усвајање оваквог урбанистичког пројекта је противзаконито.
Намера ширења Београда на води на рачун Београдског сајма се видела још за време раног јавног увида у Генерални урбанистички план Београда до 2041 чија је израда у току. Према важећем Генералном урбанистичком плану Београда је за Београдски сајам одређена намена за комерцијалне садржаје, док је предлогом новог Генералног урбанистичког плана Београда предвиђена зона креативних индустрија за које није јасно шта тачно представљају. Зона креативних индустрија се простире све до Старе шећеране која је такође споменик културе. Планирано је и измештање Хиподрома у Овчу. Како је Хиподром одмах поред Старе шећеране уколико би се преместио у Овчу то би отворило додатни простор за ширење Београда на води. Београд на води доо је купио и земљиште поред Старе шећеране на коме су се налазили резервоари НИС-а.
Други проблем све присутније злоупотребе урбанистичких пројеката је што иако грађани имају право да поднесу примедбе на урбанистички пројекат не постоји јавна расправа на којој могу да их образложе нити постоји могућност подношења амандмана којим би урбанистички пројекат био одбачен. Урбанистички пројекат се по овоме разликује од урбанистичких планова. Дакле, јавност је скоро потпуно искључена из одлучивања о судбини Београдској сајма јер су мишљење и воља грађана очигледно небитни и сувишни.
