Правосуђе још није дало одговор о томе ко су били политички налогодавци атентата, а непосредне убице служе вишедеценијске затворске казне
Данас се навршава 21 година од убиства српског премијера Зорана Ђинђића. Његове убице издржавају казне од 40 година затвора, док политичка позадина до данас није расветљена.
Премијера Ђинђића убио је Звездан Јовановић, заменик команданта Јединице за специјалне операције, а атентат је организовао Милорад Улемек Легија, некадашњи командант те јединице, познате и као „црвене беретке”. У планирању злочина учествовао је и „земунски” клан, тада најмоћнија криминална група у држави, чији припадници такође издржавају вишедеценијске казне.
У тренутку када је улазио у зграду Владе Србије кроз дворишни улаз, Ђинђић је погођен снајперским хицем у срце, а његов телохранитељ Милан Веруовић тешко је рањен.
Пресудом је утврђено да је Ђинђић убијен зато што је био сметња клану који је желео да спречи хапшење због мафијашких ликвидација у којима су уклонили многобројне супарнике, као и због отмица више имућних особа и милионских откупа за њихове животе. Сметао је и онима који су желели да избегну процесе пред судом за ратне злочине у Хагу.
Српско правосуђе још није дало одговор о томе ко су били политички налогодавци атентата на Ђинђића. Након што је премијер убијен, постојала је сумња да су у томе учествовали и најближи сарадници тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице из врха безбедносних служби војске и полиције, који су били ухапшени због својих контаката са вођама „земунског” клана. Њихова имена брисана су из оптужнице и тужилаштво се касније није бавило њиховом улогом у атентату. У медијима се спекулисало да иза атентата стоје и стране обавештајне службе.
Годинама после изрицања пресуде онима који су убили Ђинђића судило се команди ЈСО због оптужби за оружану побуну, у новембру 2001. Долазак тешко наоружаних припадника у то време елитне полицијске јединице у Београд и блокада „Газеле”, јавна подршка Коштуничиног ДСС-а и Ђинђићев пристанак да смени руководство БИА како би се „црвене беретке” вратиле у базу, многи су касније разумели као политички увод у убиство Ђинђића. Тај поступак окончан је ослобађајућом пресудом.
За време мандата премијера Ђинђића, једног од оснивача Демократске странке, покренут је процес демократских промена, економских и социјалних реформи у држави разореној ратовима, НАТО бомбардовањем, корупцијом и тешком економском кризом. На функцији председника владе Ђинђић је провео 25 месеци. Залагао се за расветљавање политичких злочина у Србији и за сарадњу с Хашким трибуналом. Том суду изручено је више оптуженика, а међу њима и бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.
Фото/ Л. Адровић
Доротеа Чарнић Политика