Европска федерација новинара (ЕФЈ) придружила се партнерској организацији Media Freedom Rapid Response (МФРР) у забринутости око медијских закона у Србији.
Како се наводи на сајту ЕФЈ, они су забринути да два нацрта предлога закона о медијима које је представила Влада Србије нису усаглашени са стандардима медијских и слобода изражавања.
„Уколико буду усвојени, представљаће корак уназад и имати велике последице по слободу медија и плурализма“.
МФРР је позвао Владу Србије да повуче „проблематичне промене“ које су додате нацртима закона и да се побрине да закони буду усаглашени са претходно усвојеном Медијском стратегијом.
„Најновији нацрти Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима, које је израдило Министарство информисања и телекомуникација, предлажу оквир који би блокирао реформу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и отворио пут за повратак у потпуно државно власништво над приватним медијима, укључујући Телеком Србије. МФРР је забринут што предложене измене нису у складу са међународним и европским стандардима о слободи медија и слободи изражавања и радикално одступају од циљева Медијске стратегије, коју је Влада Србије усвојила 2020. године“, истакли су.
Прво, указали су, нацртом Закона о електронским медијима није предвиђен избор нових чланова Савета РЕМ након усвајања новог закона, упркос томе што су Нацртом закона прописани потпуно нови критеријуми за њихов избор, као и овлашћени предлагачи, тј. предвиђено је Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Републике Србије. Подсетили су да се РЕМ суочио са домаћим и међународним критикама, укључујући и МФРР, „због недостатка независности и политички мотивисаних процеса доношења одлука“.
„Такође је било широко распрострањених критика о томе како се именују чланови РЕМ-а. Изостављени су и предлоги измена којима би Савет РЕМ-а обавезао да усвоји Кодекс рада – промена којом би се боље регулисала етика његових чланова. Ако буде усвојен, овај предлог би учврстио политичку контролу над РЕМ-ом и блокирао преко потребне реформе за јачање независности регулатора. Друго, нови предлог Закона о јавном информисању и медијима не успоставља законске одредбе које би обезбедиле да сви медији морају да испуне етичке стандарде да би добили средства из јавног суфинансирања. Према претходном нацрту, санкције које је издао Савет за штампу могле би довести до тога да медији не добију јавни новац од суфинансирања садржаја од јавног интереса. Међутим, нова правила отварају рупу за штампане и онлајн медије који нису прихватили надлежност Савета за штампу. За те медије такви критеријуми не би важили, што значи да могу да наставе да некажњено крше професионалне стандарде и да и даље добијају јавна средства. Бојимо се да ће то довести у неповољнији положај медије који се придржавају професионалних стандарда и додатно подстаћи ширење дезинформација и насилне реторике у медијском окружењу у Србији“, рекли су из ЕФЈ.
Указују да је ова промена контроверзно укључена у последњем тренутку од стране владе и да се о њој није расправљало у широј Радној групи, која је основана за разматрање нацрта закона, а коју чине чланови цивилног друштва и новинарске заједнице.
„Треће, Влада је у оба нацрта закона уврстила и идентичну одредбу која би суштински олакшала повратак у државно сувласништво приватних медија у Србији. Према садашњој Медијској стратегији, директно и индиректно власништво државе над приватним медијима је забрањено. Међутим, нови закон би формално омогућио држави да поново буде сувласник и оснивач медија. Тиме би се формално легализовала актуелна власничка ситуација над телекомуникационим провајдером Телеком Србија, који је у већинском државном власништву, што је кршење важећег закона. Ако буде усвојен, МФРР страхује да би нови закон додатно учврстио контролу владе над Телекомом Србије и представљао штетни нови облик заробљавања медија у земљи кандидату за ЕУ која већ годинама доживљава највећу кризу независног новинарства“, наводи се у саопштењу.
Коначно, МФРР истиче да нови предлози радикално одступају од Медијске стратегије, значајног нацрта који је развијен након широких консултација са новинарском заједницом, што је Влада Србије водила као доказ своје посвећености позитивној реформи медијског пејзажа. Овај нови приступ, кажу, такође подрива дугогодишњи рад новинарских удружења и радних група на обликовању закона и њиховом приближавању ацкуис-у и другим европским стандардима.
Упозоравају да би, ако буду усвојени, нови закони поткопали национално и међународно поверење у Медијску стратегију и поставили озбиљна питања за посвећеност владе да унапреди слободу и плурализам медија у оквиру свог потенцијалног приступања Европској унији.
„Уместо увођења позитивних корака у овом правцу, прошлу годину обележили су кораци уназад, као што су многе наше организације приметиле после посете Београду и у најновијем извештају Европског парламента. МФРР стога дели забринутост коју је недавно изнела Коалиција за слободу медија у Србији и позива владу да поништи проблематичне измене уведене у два предлога закона о медијима и обезбеди да њихове одредбе буду у складу са међународним стандардима о слободи изражавања. Како се јавна расправа о закону наставља, апелујемо на владу да се врати разговорима са Коалицијом и другим групама које остају привржене реформи медијског пејзажа у Србији у складу са европским вредностима. Кључне одредбе се морају поново интегрисати у нацрте закона, посебно оне које предвиђају демократскије управљање РЕМ-ом. Наше организације ће наставити да помно прате ситуацију у Србији и позивају на системску реформу медија“, закључили су.
Foto Shutterstock/ilustracija
