Новинар и активиста Иван Бјелић није желео да открива даље кораке и датуме протеста, а студенткиња и активисткиња Иницијативе „Борба“ Милица Костин сматра да „људе мотивише да се прикључе кад виде да ви нешто успешно радите“.
Један од организатора недавних протеста студената и активиста у Београду Никола Ристић је казао да ће „побуна студената и младих због крађе на изборима 17. децембра“ бити настављена после 10. јануара.
Новинар и активиста Иван Бјелић каже да због безбедности акција и активиста није ОК откривати наредне кораке и датум.
„Већ сутра би требало да имамо конкретније планове које можемо да откривамо. Све оно што даље планирамо да радимо јесте мобилизација. Да би било шта функционисало, потребна је структура, боримо се против озбиљне машинерије, нама је главно отварање бирачких спискова за стручну комисију која ће то прегледати“, каже Бјелић.
Према његовим речима, млади нити имају где да се информишу, нити имају жељу да то ураде.
„Јер су затрпани, различитим стварима, али и неуспесима. Данас смо видели оно на Крчединској ади, исто је било и за Рио Тинто, уврежено је у друштву ‘шта може да се промени’, урадили смо, било је примера да јесмо. Млади имају моћ“, наглашава он.
Студенткиња и активисткиња Иницијативе „Борба“ Милица Костин каже да они јесу студенти и да морају да испуњавају обавезе, али у паузама могу вршити мобилизацију.
„Гломазне и превелике акције искључиво студената у оквиру обавеза не можемо правити, али се врше разговори. Имамо студенте са различитих факултета који су више или мање упућени. Утисак је одличан, људи су позитивно изненађени колико смо успели да одрадимо, блокаде од 24х, неки су одлазили, па се враћали… Људи кад виде да ви нешто успешно радите, мотивишу се да вам се прикључе“, истиче она.
Утисак је, додаје Бјелић, да је свима догорело.
„Прекипело, да не могу више да гледају ово, али ни да поставе питање шта могу да урадим да променим ово. То покушавамо да поновимо све време, да смо имали победе, а да су неправедно одузете, да су људи залагањем успели да ову машинерију зауставе у неким крајње контрадикторним пројектима које су имали са нашом земљом. На мрежама и таблоидним медијима је прича да смо ми или вандали, да имамо пушке, палимо логорску ватру, а заправо се десило само да добијамои подршку са свих страна“, каже он.
Истиче да је и младима потребно охрабрење.
Костин додаје да су идеје увек добродошле.
„Свако може да нам приђе и каже шта сматра и како треба да се ради, али ми смо ти који смо у овоме 24/7, ми ћемо донети одлуку“, каже она.
На критике да су „зелени“ одговара – „пустите нас да будемо зелени и да видимо куда ће то да иде и да успе или не“.
„Ви очигледнои нисте ти који радите нешто, ако нисте узели ви то да радите, питање је колики је ваш легитимитет да нам кажете да смо зелени“, каже.
Бјелић истиче да су константно потенцирали то самоорганизовање.
„Људима смо од тренутка испред РИК говорили да са собом носе воду, питу, кифлице, хлеб, слатко, да доносе на блокаде, то се на крају тако и испоставило. На крају смо правили пакетиће, било је превише тога. Када су људи нудили новац, нисмо знали шта треба купити и нисмо желели да нам новац иде кроз руке, па смо направили кутију за хуманитарне акције и уплатили око 7,8 хиљада. Постоји и део новца који смо давали ми, иако нам нон стоп говоре да смо страни плаћеници, од почетка смо хтели да останемо органска, чиста прича. Одлучили смо да направимо Патреон, вид укључивања људи, мислим да сада има више од 200 људи на Патреону који уплаћују новац. То нам много значи, јер ћемо моћи транспарентно пред тим људима да кажемо где смо потрошили новац, да имамо бољу штампу, озвучење, а онај ко каже да смо страни плаћеници, мораће да објашњава људима на Патреону зашто их сматра странцима“, каже Бјелић.
Костин додаје да је њихов циљ и сврха да бдуемо независни и све позивају на одговорност.
Бјелић се надовезује и каже да мора да постоји грађански фронт према било коме.
„Народ је константан, а власт по природи треба да буде смењива“, каже.
Костин је одговорила и на питање шта их мотивише на бунт.
„Управо старији људи. Када смо имали блокаду, маса људи је долазила и рекла ‘ми нисмо успели, сада је ред на вас’. Једна жена са протеста летос, тад је био прстен око Владе, она је стајала са црвена, то није било плакање од туге и беса, него од наде, видела је наду у свима нама, препознала је ту промену која долази, не знам како се зове, али заувек ћу јој бити захвална, кад год помислим да нема наде, сетим се ње“, прича она.
Бјелић каже да „морамо да будемо промена коју желимо да видимо“.
„Ако нам неке ствари сметају, те исте ствари не смемо да радимо. Желим да свако од нас живи промену коју жели да види. Мене на бунт тера та могућност да можемо нешто да променимо. Искрен сам у томе да нешто може да се уради. Желим да видим да су коначно људи у институцијама одлучили да усправе кичму, зато што ће они моћи да носе промену целог овог система“, поручује он.
Foto Printskrinn1
