Институционални притисци су облик претње са којом се већина новинара и новинарки у Србији често и редовно сусреће у свом раду (46,2 одсто), а следе економски притисци или несигурност радних места (40,2 одсто), наводи најновији, поражавајући извештај Савета Европе и Европске уније о слободи говора и рада медија у Србији.
Како се даље наводи у извештају, 29,9 одсто новинара и новинарки се често или редовно сусреће са проблемом таргетирања и кампањама блаћења, а 30,5 одсто је пријавило да се редовно или често суочава са вербалним претњама.
Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) често или редовно је искусило 17,1 одсто новинара и новинарки.
На сајту Савета Европе, у објављеном извештају, такође пише да када је реч о дигиталном насиљу, 39,2 одсто новинара и новинарки је изјавило да су биле жртве овакве врсте насиља.
Натполовична већина новинара и новинарки (53,8%) изјавила је да је једном или више пута била у ситуацији да не извештавају о некој теми или догађају, а новинарке изнадпросечно пријављују овакву ситуацију.
Нови извештај о безбедности новинара и новинарки у Србији је припремљен кроз заједнички пројекат Европске уније и Савета Европе, са циљем бољег разумевања и помоћи ка формулисању политике, кроз идентификацију невидљивих притисака као што су аутоцензура, дигитални облици насиља и фактора који доводе до ових негативних појава.
Истраживање је спроведено у сарадњи са Удружењем новинара Србије и Независним удружењем новинара Србије, где је учествовало 130 новинара и новинарки и запослених у медијима.
Овај извештај тежи ка дубљем разумевању сложене динамике између безбедности новинара/новинарки, као и околности у којима они обављају своју улогу у медијском простору Србије.
У савременом дигиталном добу, где је слобода изражавања и даље фундаментална, кључно је препознати да невидљиви притисци попут аутоцензуре и дигиталног насиља имају далекосежан, али често потцењен, утицај на слободу медија.
Препознавање и супротстављање тим прикривеним силама је од виталног значаја за очување интегритета новинарства и одбрану демократских вредности.
Пројекат „Заштита слободе изражавања и медија у Србији (ПРОФРЕX)“ који спроводи Одсек за сарадњу на слободи изражавања Савета Европе, део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе “Хоризонтал Фацилитy за Западни Балкан и Турску”.
Savet Evrope Foto:REUTERS/Arnd Wiegmann
Перо Јововић Нова
