Захтевамо да се покрене поступак проналажења Загорке Доловац, јер оправдано сумњамо да је нестала или је у фази вишегодињег дубоког сна, с обзиром да надлежни врх тужилаштва ћути док се у медијским препуцавањима покушавају прекројити оптужнице за организовани криминал.
Званични позив који је упућен полицијском инспектору Слободану Миленковићу на још један информативни разговор након оптужби које је у јавном ТВ наступу изнела Дијана Хркаловић у свом медијском препуцавању са бившим колегом, министром Небојшом Стефановићем, сведочи да живимо у дубоко неправедном друштву и да су владајуће структуре спремне да жртвују каријеру, егзистенцију, па и голи живот појединаца како би заштитили своје интересе и прикрили своје криминалне радње. Десетине полицијаца и службеника су били жртвени јарци прикривања туђих грешака или туђег криминала у многим аферама попут рушења у Савамали, нелегалног снимања комеморације у Сребрници, криминалних активности навијачких група, а сада и заташкавања одговорних у случају Јовањица и покушаја дискредитације оптужница у случајевима Јовањица 1 и Јовањца 2.
Забринути смо за судбину свих полицијских службеника и службеница који професионално ради свој посао, али и за судбину свих грађана и грађанки који тражи правду пред институцијама Републике Србије. Овај случај показује да запослени у овим институцијама, посебно полицији и правосуђу, не могу безбедно и без политичког уплитања да обављају свој посао. Претходни случајеви показују у коликој су опасности они који не раде по вољи власти и њених криминалних сарадника. Питамо се зашто је један део телевизијског исказа бивше полицијске функционерке оптужене за трговину утицајем добио толику пажњу институција које затварају очи пред много озбиљнијим наводима.
Нисмо изненађени тиме да је ово саслушање покренуто након узајамних медијских оптужби високопозиционираних функционера владајуће странке и бивше прве полицајке Србије. Није посао полиције и тужилаштва да прикривају чињенице о овом случају, да штите изабране и да застрашују оне које сматрају опасним за власт. Ово показује да је спрега власти, медија и криминала у Србији досегла тачку када нико не може да се осећа безбедно.
У уређеним државама, полиција и тужилаштво дају грађанима релевантне информације о томе шта се дешавало на местима злочина и шта су предузели у тим случајевима. Када будемо знали шта се дешавало у Савамали, Крушику, Јовањиици и на другим местима злочина и када одговорни буду кажњени, знаћемо да је Србија на путу нормализације.
