Сећање на убијеног председника Владе Србије Зорана Ђинђића 20 година касније је обележено у више колона – на месту убиства и на Новом гробљу где је сахрањен. Ђинђићеви сарадници сматрају да је његовим убиством, осим за породицу и пријатеље, велики губитак начињен Србији. Верују да су трагови реформи које је започео видљиви и данас, али и они мрачни делови друштва који су довели до његовог убиства.
Последњи медијски извештај о Зорану Ђинђићу стао је у свега 14 секунди. Тадашњи председник владе имао је циљ да Србију доведе међу развијене европске народе.
„Свака жртва је мала у односу на тај велики циљ“, говорио је Ђинђић.
Жртва је постао он, а и даље траје полемика како би, да је жив, данас изгледала Србија. Земља која је у великој колони испратила убијеног премијера те 2003. године, а која је данас подељена.
Двадесет година касније у више колона је обележено сећање на Зорана Ђинђића.
На месту убиства венце су одвојено положили актуелна председница владе са министрима, и некадашњи чланови Ђинђићеве владе.
„Свима нама је то и пре двадесет година и данас тежак дан и велики губитак, али је то још већи губитак за државу Србију“, рекао је Зоран Живковић који је наследио Ђинђића на челу владе.
Одвојено су се убијеног премијера испред зграде Владе и на Новом гробљу сећали чланови његове породице, као и некадашњи сарадници и они који се данас баве политиком у Србији.
Свако ко је пратио српску политику пре 20 година знао је да је Зоран био мета, каже Чедомир Јовановић.
„И да је само питање ко ће повући ороз и испалити тај проклети метак који је у цев ставила та ружна Србија која нам и данас дахће за вратом“, казао је Јовановић.
Говорио је Ђинђић да тадашња смена власти и пут којим је желео да Србију води није гарантована ствар.
„Да смо ми освојили демократију, да идемо у економске реформе, да идемо према Европи. То није гарантована ствар. То је шанса која може да буде прокоцкана сутра“, рекао је Ђинђић.
Да ли је, ко и када шансу прокоцкао – и даље је жива дебата од тренутка када су два пуцња усмртила Ђинђића.
„Ја бих рекао да је био крај почетка једног највећег модернизаторског и реформаторског периода у Србији од другог светског рата на овамо“, оценио је Филип Шварм, уредник недељника Време.
За живота нико није оклеветан као Ђинђић, сматра уредник Недељника.
„Он је контра Макијавелија, прагматичан човек то не ради себи. Погледајте како је прошао. Дакле убили су га испред владе људи који су трабали да га чувају. Јурили су га пре тога на улици као неку звер. Оптужили су га да је мафијаш људи који су мафијаши“, подсетио је Вељко Лалић, главни уредник Недељника.
Неке ствари је неповратно померио с места, а то је проевропска оријентација и почетак уређења државе која је тада била пустиња, сматра садашњи председник Демократске странке Зоран Лутовац. Та пустиња се, каже, ипак није претворила у потпуно зелену оазу.
„Вратили су се неки људи који су од Србије направили пустињу. И не само да су зауставили наш напредак ка Европској унији него су нас вратили и неки корак уназад“, рекао је Лутовац.
Да о том путу сањају и да су спремни да се за њега боре понављају и данас опозициони политичари.
„Странка слободе и правде се у свом раду води Ђинђићевим ставом: ‚Живот је, нарочито у политици, стални процес доношења одлука и преузимања одговорности‘“, поручио је председник Странке слободе и правде Драган Ђилас.
Сећањем на Ђинђића волимо да се са њим поистоветимо, указује Шварм.
„Да смо окренути будућности, да имамо велику радну етику… Дакле све оно што је Ђинђић био. Такви би волели бити. Али ми нисмо такви. Као што Ђинђић са тим врлинама ипак није баш био један од нас“, рекао је Шварм.
А његово убиство је, додаје, једна рана која до данас није залечена.
Насловна фото: Принтскрин Н1
Сања Соврлић Н1
