Јована Прековић је раније освојила злато, али је носила заставу Србије на затварању и добила је прилику да са ватерполистима доживи завршни дочек на аеродрому „Никола Тесла“.
Било је суза, загрљаја са породицом, па је на крају дошло време за конференцију златних олимпијаца.
„Хвала на подршци, ја сам и пре Јапана рекла да сам отишла само на такмичење, али када сам видела све, мало су се променили утисци. Добила сам другачију енергију, позитивну, дала ми је снагу да издржим 6. август и попнем се на кров Олимпијских игара“, рекла је Прековићева.
Њен тренер, Роксанда Атанасов, посебно је поносна.
„Бићу кратко, с Јованом сам од њене 4. године, изградиле смо се међусобно, ја њу као такмичарку, она мене као тренера, пресрећне смо због оваквог резултата, хвала свима на подршци.“
Онда је ред дошао на Филипа Филиповића.
„Хвала на овако дивном дочеку, морао бих да исправим све, ја сам сам један од ових најбољих, један од 13 величанствених, велика је привилегија бити пре свега део ове екипе, капитен, на крају ове дивне епизоде, на крају најлепшег и за неке од нас последњег плеса. Веровали смо до краја, хвала овом човеку поред нас, поред мене, што је веровао у нас и што нас је трпео. Потајно је плакао и молио се да се све ово заврши као што се завршило. Вредело је сваког тренутка тренинга, малтретирања, утакмица, онога што је ван базена, што никад нећете сазнати. Већ сада смо целу нацију учинили поносном, фамилију, пријатеље, много је одрицања иза овога. Када се све овако заврши, добије се виши смисао. Хвала Србијо, ово је за вас.“
Бранислав Митровић се надовезао.
„Само ми знамо колико смо гинули за овај успех, пре свега хвала мојој екипи, хвала на свему, живела Србија.“
Стефан Митровић је потом запевао Дејану Савићу „А сад адио“, па се селектор расплакао.
Због тога није могао да дође до речи, замолио је све да му дају мало времена да среди утиске.
Бојан Винуловић Нова Видео (Спутњик Србија)
