За три недеље почиње јавна расправа о Преднацрту грађанског законика, који доноси бројне новине. Професионалној одговорности подлежу и инжењери, ветеринари, архитекте, јавни бележници, извршитељи, адвокати…
Лекари и друга лица медицинске струке одговорна су за штету када, својим понашањем у пружању здравствене заштите супротно правилима савремене медицине и здравствене праксе, проузрокују смрт, телесну повреду или погоршање здравственог стања пацијента. Ако је за то одговорна и здравствена установа, била она приватна или државна, њихова одговорност је солидарна.
Овако гласе сасвим нови чланови које доноси Преднацрт грађанског законика, којима ће, обећавају у Министарству правде, бити знатно проширена заштита оштећених. Преднацрт ће се, после девет година писања законика, средином априла коначно наћи на јавној расправи. У радној групи наводе да многобројни случајеви из свакодневног живота и тешке последице због пропуста и грешака медицинског особља показују да је потребно редефинисати професионалну одговорност лекара.
Преднацрт каже и да се одговорно лице може ослободити одговорности ако докаже да је поступало с повећаном професионалном пажњом или да је штета настала искључиво кривицом пацијента или трећег лица. Професионална одговорност се не може унапред, уговором, искључити или ограничити. Процени професионалне одговорности, осим лекара, подлежу и инжењери, ветеринари, архитекте, јавни бележници, извршитељи, адвокати и други.
Значајна новина је и одређивање накнаде штете по критеријуму „правичности“. Ако висина штете не може тачно да се утврдити, суд може да је одреди по правичности, „водећи рачуна о свим околностима случаја“.
Један алтернативни члан предвиђа и заоштрену одговорност организатора спортских и других приредби, као и проширење њихове одговорности и у случају оштећења ствари.
Новости има и у вези са облигационим односима, па је Преднацртом изричито прописано да уговор обавезује уговорне стране исто као закон. То значи да се он мора поштовати као и сваки важећи законски акт.
„Првенац“ из 1884.
СРБИЈА је једна од ретких земаља која нема грађански законик, иако је била међу првим европским државама које су га имале, још 1844. Он је био на снази пуних сто година, све до 1946. Када, после јавне расправе, нови грађански законик буде ступио на снагу , престаће да важи чак 12 закона.
Одељак о наслеђивању предвиђа благовремено планирање расподеле имовине за случај смрти, па тако, осим тестамента, добијамо и уговор о наслеђивању.
Супружници ће моћи да сачине унапред овакав уговор и тиме отклоне потенцијалне спорове који се често дешавају у пракси после смрти једног од њих. У Преднацрту су предложене и одредбе којима се обезбеђује заштита домаћих наследника у случају поступка наслеђивања у иностранству.
Преднацрт би, између осталог, требало да забрани физичко кажњавање деце, отвори врата за еутаназију и сурогат материнство, легализује црквени брак… Предвиђене су и нове одредбе о материнству и очинству у случају зачећа уз биомедицинску помоћ, разрађена су решења везана за ванбрачну заједницу, као и одредбе о усвојењу, посебно када је усвојитељ страни држављанин. Планирана је и институција непотпуног усвојења, као и формирање алиментационог фонда за заштиту деце чији родитељ избегава плаћање издржавања.
Преднацрт има око 2.750 чланова, од којих је 400 алтернативно. Састоји се из пет целина: општи део, породични односи, наслеђивање, стварно-правни и облигациони односи.
