Истом приликом градском секретару за комуналне и стамбене послове Града Београда и одборнику у Скупштини општине Раковица одузето је и преко 15.000 евра.
Ковачевић није пријавио ни уметничко дело ни новац у кешу, јер је мислио да оне не подлежу наплати царине, како је објаснио.
Ипак, контрола је сачинила записник о откривању царинског прекршаја. Ковачевић тврди да није покушао да сакрије слику, већ да је пришао царинику како би га питао шта да ради јер има културно добро.
„Као када долазите у Египат и доносите делове пирамиде и кажете ’драга моја земљо, ево донео сам из друге земље делове пирамиде’“, изјавио је за ЦИНС.
У пуномоћју које му је дала супруга Милена пише да је он купио слику, а да је новац исплаћен са њеног рачуна.
Поред скупоцене слике, код Ковачевића је на аеродрому пронађено и 15.550 евра у готовини.
Како је преко границе без пријаве дозвољено пренети 10.000 евра, „Стражар“ и 5.550 евра су, док се случај не реши, одузети.
Међутим, заменик градоначелника Београда Горан Весић већ дан након заплене је најавио коначно одредиште ове слике Паје Јовановића. Весић је на Фејсбуку објавио да ће се она ипак наћи у Музеју града Београда:
„Како би наш народ рекао није коме је речено него коме је суђено“.
Наиме, месец дана пре него што је откривена код Ковачевића, слика Стражар је била понуђена на лицитацији у бечкој аукцијској кући Доротеум.
Весић је након заплене открио да је и Град био заинтересован да је купи. На Фејсбук профилу је написао да је план био тајна, јер би порасла цена да се за то сазнало:
„Зато сам замолио једну западну компанију која послује у Београду да купи слику и поклони је Музеју града Београда“. Та фирма је, додаје, била спремна да за Стражара издвоји до 50.000 евра.
Никола Ковачевић за ЦИНС каже да је Весић спомињао да је реч о аустријској фирми Штрабаг, те да он није куповао слику за Град.
Не зна да ли је Весић упућен да је он купио Стражара и упућује нас да то питамо њега. На питање због чега му није рекао да је купац, одговара:
„Да ли би ви сваком вашем колеги рекли нешто што вам се десило? Па не би сваком“.
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија оцењује да је цела ситуација „чудна“:
„Приликом испитивања овог случаја треба видети да ли је постојао некакав претходни договор између тог градског секретара и других градских челника да ће он да купи слику за свој новац па да му Град то касније надокнади“.
