Са подршком од готово 170.000 гласача, листа „Ми глас из народа – професор доктор Бранимир Несторовић“ највеће је изненађење парламентарних избора. У новом сазиву Скупштине ова листа ће, према пројекцијама имати, 13 представника.
Носилац листе, која је на изборима освојила 168.855 гласова или 4.68 одсто, Бранимир Несторовић чувен по изјави да је корона најсмешнији вирус. Након што су објављени прелиминарни резултати избора он је одбацио могућност сарадње са листом Србија против насиља, али и Српском напредном странком.
На питање да ли је овај изборни резултат за њега изненађење, Несторовић је рекао да „ко познаје Србе зна да су изненађења увек могућа“.
„Ми смо говорили оно што народ препознаје као своје вредности. Били смо тотално медијски блокирани, кампања је била само преко мрежа и резилтат је фасцинантан“, навео је он, додајући да сматра да имају потенцијала за даљи раст.
Са овим бројем освојених гласова у новом сазиву Народне скупштине Србије ова листа ће према пројекцијама имати 13 представника.
Своје поруке презентују путем званичног јутјуб канала Ми- глас из народа, који има готово 28.000 пратилаца, као и Балкан инфо, али чести су гости и телевизија са националном фреквенцијом. Активни су и на ТикТок каналу, вКонтакте, рутубе и Фацебоок-у, где имају армију пратилаца.
На званичном сајту наводе: „Ми смо, заиста – глас из народа. Делимо судбину народа. Осећамо, и сами носимо бреме народа нашег; делимо забринутост народа за нашу и наше деце заједничку будућност; знамо за тежње нашег народа и знамо колико нас има спремних да се боримо за нашу земљу и за наш народ. Управо из тих разлога основали смо народни покрет МИ – глас из народа, да би смо огласили вољу, потребу и тежње нашег народа и да бисмо по том гласу управили реч и дело наше“.
Осим Несторовића, који је био први на листи, у посланичке клупе сешће и други на листи новинар у пензији Синиша Љепојевић, који је један од оснивача покрета. По својим ставовима једнако је контроверзан као и Несторовић.
Овај новинар највећи део каријере провео у новинској агенцији Тањуг, а од 2022. године пише за РТ Балкан.
Заговорник је приближавања Србије БРИКС-у, што види као „императив за Србе као нацију ако желе да се ослободе неоколонијалног јарма и стекну пуну слободу“.
У ауторским текстовима за РТ Балкан пише о контроли времена и коришћењу климатског оружја од стране Пентагона, наводећи да се зелена агенда намеће уз помоћ лажи о климатским променама које изазива човек, али и о томе да је „дубока држава“ преузела власт у великој Британији.
Такође је писао и о томе да данашњи амерички милијардери воде биолошке ратове преко фармацеутских компанија и Светске здравствене организације и преко контроле хране и пољопривредне производње, у чему им помажу и Уједињене нације.
Као трећи на листи је Александар Павић, који се представља као политиколог и стручњак за геополитичке односе, чија активност није позната широкој јавности. Он је један од оснивача покрета „Ми – Глас из народа“. Добитник је награде „Имперска култура – Едуард Володин“ коју додељује Удружење писаца Русије сваке године на Богојављење.
Противник је запада, истичући да против интереса Србије раде последњих 30 година. Критичар је и председника Србије и политике коју води према Косову, за коју наводи да је издаја.
Још један од оснивача Покрета који ће добити посланички мандат је и адвокат Бранко Павловић, који је кратко водио Агенцију за приватизацију од 15. априла до 15. јула 2004. године, а како кажу из овог Покрета, склоњен је јер је почео да открива малверзације на почетку приватизације.
У биографији која је постављена на његовом сајту, наводи се да је био члан Савеза комуниста од 1983. године до осме седнице 1987. Од 1991. године је члан Главног одбора Реформиста, затим један од оснивача Грађанског савеза, па након поделе унутар ГС, један од оснивача СДУ на чијој је листи, унутар ДОС-а, постао народни посланик и градски одборник. 2003. године напушта СДУ и формира Иницијативу за нормалну Србију. Наступа као носилац листе групе грађана „Зато што мора боље“ на парламентарним изборима јануара 2007. године. После тога није ангажован ни у једној партији.
„По политичком убеђењу Павловић је најближи левим социјал-демократама, са снажним ослонцем на националну државу без које развој у Србији није могућ“, наводи се у биографији.
И остали оснивачи покрета Јован Јањић, Митар Ковач и Драган Станојевић високо су рангирани на листи и могу се наћи у посланичким клупама.
У биографији Јована Јањића наводи се да је научни је сарадник у Институту за политичке студије, као и да је ангажован као ванредни професор на Високој школи за комуникације у Београду. Био је и новинар НИН-а, директор издавачког предузећа Просвета и професор на универзитету Унион.
Овај правник, културолог и писац, познат је по његове три књиге о патријарху Павлу које су преведене на више језика.
Економиста Драган Станојевић, који је 8. на листи, био је привредник у Русији и Украјини. Он је заступник организације под именом „Друга Украјина“. Та организација у Русији је посвећена, према писању тамошњих медија, избеглицама из зоне специјалних операција, а у Београду би требало да се бави „интеграцијом Украјинаца који су другог мишљења од званичног“ у српско друштво.
Према писању Нове, деведесетих је отишао у Русију као шеф обезбеђења, а 2015. се вратио из Украјине као предузетник и политички изгнаник са оптужбама за тероризам.
Иницијатор је оснивања међународне организације “Уједињена Србска Дијаспора Евроазија”, а током боравка у Украјини бивао је близак руским политичким снагама у овој земљи, те одатле везе и са Медвичуком. Управо је ова организација касније била проглашена за терористичку.
Митар Ковач је професор на Факултету за пројектни и иновациони менаџмент. У његовој биографији наводи се да је завршио Војну академију у Београду као и последипломске студије Војних наука, а докторирао је 1998. године.
Од 2004. до 2010. године обављао је дужости начелника Управе за стратегијско планирање, у Министарству одбране, а од 2010. до 2014. године дужност начелника Управе за планирање и развој у Генералштабу ВС.
Постао је познат широј јавности након што су таблоиди 2022. године преносили његове критике на рачун Здравка Поноша, кандидата на председничким изборима у том тренутку.
До 13. позиције на листи, колико ће према пројекцијама имати посланичких мандата, налазе се и четири жене. Једна од њих је адвокат Јелена Павловић, која се налази на позицији 4, о којој готово да нема речи ни на званичном Јутјуб каналу Ми – глас народа.
Као пета на листи Богдана Кољевић Грифит, Виши научни сарадник при Институту за политичке студије, у чијој се биографији наводи да је 2017. године изабрана је за Сенатора Републике Српске, а да је од 2020. спољни саветник Председника Републике Српске. Осим њих међу онима који се могу наћи међу посланицима са ове листе су дипломирани правник Ана Крстић и хемијски техничар Ана Ивановић, које су на позицијама 9 и 10.
Foto miglasiznaroda.rs
