Др Ненад Митровић, народни посланик Демократксе странке и резервни официр, упутио је отворено писмо председнику Србије Аександру Вучићу.
Писмо је објављено на порталу Данас.
„Врховни команданте,
Са великим усхићењем и радошћу примио сам позив државе Србије на војну вежбу. Као посланик Народне скупштине Републике Србије, као члан Демократске странке и као резервни официр Војске Србије, поносан сам због тога што моја отаџбина рачуна на мене и што верује да сам способан да је браним и одбраним. Признајем да сам задовољан због тога, јер сматрам да ми је тиме указана велика част.
„Врховни команданте“, требало би да знаш да сам човек који се одазивао позиву за војну вежбу и када сам био председник општине Владичин Хан. Јесте да сам тада био једини председник општине који је ишао на војну вежбу, али ми није тешко пало. Никад се нисам извлачио од обавеза према својој држави.
„Врховни команданте“, много већи демократа од мене, оснивач Демократске странке Љуба Давидовић, у току Првог светског рата као министар испратио је у рат свог сина јединца инжењера Миодрага Давидовића. Миодраг се из рата није вратио, погинуо је приликом заузећа Кајмакчалана.
Последње речи Љубе Давидовића на самрти су биле: „Миле, благо тати!“ У исто време Никола Пашић, твој радикал, свог сина Радомира Рада Пашића послао је у Швајцарску и Француску да се коцка и у загрљају куртизана крије од рата. Док су српска деца гинула за слободу своје отаџбине, он је српским парама плаћао своје коцкарске дугове и курве. Знам да нисам велики као Љуба и његов син Миодраг, нити ћу то икад бити, али ред је да још једном чујеш какви су људи моје демократе, а какви твоји радикали.
„Врховни команданте“, знам да немаш никог свог да позовеш на војну вежбу, јер људи који те окружују из твоје некадашње Српске радикалне странке и садашње Српске напредне странке готово без изузетка имају здравствена уверења да су неспособни за војску. Тако је било и у време ратова у којим, је ли, нисмо учествовали. И тада су моји добијали позиве за војску, а твоји дијагнозе.“
Неки су наводно били слепи, неки шунтави, неки напрасно имали нападе епилепсије, а свима је, изгледа, преписана иста терапија. Да смеју само да буду на власти, а никако да се баве неким другим послом. Питај Ивицу Дачића, он ће ти то потврдити. Има баш ту и дијагнозу и терапију.
„Врховни команданте“, као резервни официр и народни посланик, питам те: како смеш мене и друге чланове Демократске странке да позовеш на војну вежбу, кад годинама причаш (и власт си приграбио са том причом) да смо жути лопови, домаћи издајници и страни плаћеници?! Зар се не плашиш да ћемо да украдемо муницију, пушкомитраљез, хаубицу, авион и тако смањимо борбену готовост Војске Србије?!
Како то сад, команданте, кад је мир – ја сам издајник, а ти патриота; а када је рат – ја позив за мобилизацију, а ти и твоји вадите лекарска уверења да сте неспособни за војску?! Добро, не ваде сви уверења о неспособности за рат, неки и побегну. Ево на пример Горан Весић. И није једини такав међу оним којим си се окружио, јер кукавице су храбре једино када су у чопору.
„Врховни команданте“, било би оправдано да сада од тебе тражим да се извиниш члановима Демократске странке за све увреде о издајницима и страним плаћеницима које си износио и понављао, те да обзнаниш ко у твом окружењу није служио војску и због чега је ослобођен те обавезе. Ипак, имам превише година да не бих знао да од тог посла нема ништа.
Имам, међутим, један фер и сасвим патриотски предлог за тебе. Позови пре свега свог сина Данила, затим синове Томислава Николића, синове Братислава Гашића и остале синове чији су очеви и мајке у врху твог режима, да добровољно приступе истој јединици у коју сам и ја распоређен.
Као одговоран резервни официр Војске Србије професионално ћу им водити обуку и биће, веруј ми, у сигурним рукама. Признајем да бих био задовољан због тога, мада не сматрам да би ми тиме била указана велика част.
Аутор је народни посланик Демократске странке и резервни официр
Aleksandar Vučić Foto:TANJUG/ JADRANAKA ILIĆ
