Учестале су вести да наши пољопривредни производи не задовољавају стандарде приликом извоза у друге земље. Најновији случај је са краставцима који нису прошли контролу Словеније.
Поставља се питање шта то грађани Србије једу. Само две су могућности. Или се све што је нездраво извози или то нездраво једу и грађани Србије, али се то скрива од њих.
Министарство пољопривреде тихује, а проблеми се множе. Субвенције нису исплаћене, ту су проблеми око издавања и коришћења државног пољопривредног земљишта, очајно се управља кризом изазваном афричком кугом свиња и коначно учестале су забране извоза наших пољопривредних производа због проблема са фито налазима.
Неко је негде дозволио да забрањена фитохемија уђе у земљу, неко је дозволио да се одређена заштитна средства користе у недозвољеној количини.
Ми већ годинама нисмо озбиљни извозници хране. Све више је увозимо. Питање је шта се све увози и који је квалитет увезене хране.
Под Министарством пољопривреде постоји Дирекција за националне референтне лабораторије. Импресиван назив за нешто што изгледа не ради иако је од ЕУ помогнуто са неколико милиона евра. Чему то служи и шта ради док све чешће стижу вести да оно што покушавамо да извеземо не ваља.
Закључак је једноставан и сам се намеће, неко у Министарству пољопривреде не ради свој посао. Питање је да ли се ради о незнању или неко ко има моћ спречава компетентне службенике да раде свој посао.
У оба случаја одговорност је на министарки пољопривреде.
Док не дође време за полагање рачуна, било би добро да се министарство пољопривреде посвети бар контроли штете коју је причинило. За почетак бар едуковању пољопривредника о коришћењу заштитних средстава уз ангажовање незапослених агронома да раде на терену са произвођачима.
Од министрске зависи да ли ће остати упамћена по томе да је бар нешто добро покушала да уради током свог мандата. Или баш ништа.
