Покрет Не давимо Београд сматра да се проблем са великим недостатком возача у ГСП треба решавати повећањем плата и обезбеђивањем бољих услова рада за запослене, уместо тражењем радника из иностранства. Уместо да поштују, чувају и улажу у наше раднике који имају искуство и знање, планирају да доведу јефтину радну снагу и наставе да и њих плаћају катастрофално.
Стиче се утисак да је Србија земља у рангу Шведске, Аустрије, Немачке или Словеније и да је стандард толико висок да код нас нико не жели да вози аутобус, па је оглас за пријем возача у ГСП стално отворен, а недостаје их у просеку око 200.
Реалност је на жалост доста суровија, проблем очигледно није у томе да домаћи возачи не желе да раде, него у основној цени рада. Наиме, возачи ГСП-а су већ дуже време незадовољни, што јавно комуницирају и синдикати запослених у овом предузећу. Основица од 39.000 динара је прениска, и требало би да буде најмање 60.000 динара.
Питање плата није више питање само социјалне политике и излажења у сусрет радницима, јер је чињеница да возача недостаје, а Београд не може да функционише без квалитетног јавног превоза. Због одласка возача и константног мањка, пропуштају се поласци, а аутобуси касне.
Да су плате у ГСП конкурентне, возачи се не би тако лако одлучивали да напусте посао и оду у иностранство. Не давимо Београд поставља рационално питање, шта ће задржати и возаче који планирају да дођу у Београд из других земаља, уколико цена рада ГСП-у остане иста? И ти возачи ће, чим стекну искуство, отићи у Западну Европу, ако зараде у Србији нису конкурентне.
Изгледа да се у градској управи најважнији приоритет београђана третира као задња рупа на свирали, и делује као да предузеће које превози скоро 50% грађана овог града није нешто у шта треба улагати, већ нешто што треба потплатити, а раднике искоришћавати и експолатисати.
И на крају, поставља се логично питање, није ли боље имати искусне возаче који годинама возе у граду и знају како да се носе са београдским саобраћајем, или некога из Вијетнама или Пакистана ко не зна језик и саобраћајне навике на локалу? Такође, логично је да претпоставимо да поменути возачи долазе из земаља у којима је саобраћајна култура другачија и да ће им требати времена да се навикну, што ће такође трпети Београђани.
