Економске мере Народне странке: ПДВ на храну један одсто, минималац 50.000 динара
Главни одбор Народне странке усвојио је данас програм економских мера којим је предвиђено смањење посебне стопе ПДВ-а за основне животне намирнице на један одсто, повећање минималне зараде на 50.000 динара, дуплирање буџета за пољопривреду, укидање акцизе на дизел за пољопривреднике и повећање субвенција на 24.000 динара по хектару.
Програмом мера за доступност хране, економску сигурност грађана и енергетску стабилност предвиђено је да извршитељи дужницима не могу узети једини породични дом, ако је та некретнина нужна за задовољење основних животних потреба дужника.
Предвиђено је и укидање акцизе на струју а увођење пореза на луксуз, како би у кризи најбогатији додатно „пунили“ државни буџет, и тај порез би био наплаћиван приликом промета луксузних материјалних добара као што су луксузни сатови, скупоцени аутомобили, скупоцено крзно, бродови, јахте, приватни авиони, накит…
Једна од мера које предлаже Народна странка је и да се аутомобили региструју на пет година, а да се обавезни технички прегледи обављају на сваке две године, што је пракса у многим развијеним државама, у којима је животни стандард на вишем нивоу од оног у Србији.
„Храна је прва линија одбране у кризним временима. Несташица хране на светском нивоу је велики проблем али би могла бити и прилика за државе које могу да произведу довољну количину хране. Србији је остао веома кратак период да изврши потпуни заокрет у пољопривреди и примени нову аграрну политику“, наводи се у програму.
„Држава, уместо да поклања страним компанијама и до 150.000 евра по радном месту, мора да тај новац преусмери у производњу хране и субвенционисање домаћих привредника“, пише у документу који је усвојио Главни одбор Народне странке.
Буџет за пољопривреду би хитним ребалансом требало да буде повећан са 50,6 милијарди динара на 100 милијарди, а пољопривредницима би до краја ове године требало повећати субвенције са 8.000 динара по хектару на 16.000 динара, док би 2023. године из буџета одвојити средства за додатно повећање на 24.000 динара по хектару.
До краја 2022. године пољопривредницима морају бити повећане субвенције са садашњих 8.000 динара по хектару на 16.000 динара, а у буџету за 2023. годину одвојити средства за додатно повећање на 24.000 динара по хектару.
Пољопривредним произвођачима би требало омогућити извоз тржишних вишкова како би зарадили од извоза хране и то када су светске цене на историјском максимуму.
Посебна стопа ПДВ-а требало би да буде смањена са 10 одсто на један одсто за хлеб и друге пекарске производе, млеко и млечне производе, брашно, шећер, јестиво уље, лекове, ђубриво, средства за заштиту биља, семе за репродукцију, садни материјал, уџбенике и наставна средства, огревно дрво…
Повећање минималне зараде на 425 евра, односно на 50.000 динара, пратило би смањивање трошкова за послодавце кроз ниже пореско оптерећење на рад а кроз смањење оптерећења на нето зараде са садашњих 61 одсто на 50 одсто, и уз смањење „сиве економије“ на тржишту рада.
